Уставни суд Републике Хрватске одлуком од 12. јануара 2015. укинуо је пресуду Врховног суда Републике Хрватске од 2. јуна 2010. у предмету “Главаш и др.”
УСТАВНИ суд Републике Хрватске одлуком од 12. јануара 2015. укинуо је пресуду Врховног суда Републике Хрватске од 2. јуна 2010. у предмету “Главаш и др.” те предмет вратио том суду на поновни поступак. Ова одлука је у целом региону изазвала веома велику медијску пажњу, скоро као и хапшење Бранимира Главаша у октобру 2005., иконе “хрватског светог домовинског рата”, дугогодишњег ратног и поратног господара живота и смрти у источној Славонији, оснивача ХДЗ, генерала и Туђмановог блиског сарадника.
Тим више што је ухапшен и суђен у време док је та странка била на власти и што је побегао из државе коју је тако здушно градио на крви недужних српских цивила. Тако се на Главашу потврдила она позната фраза да је револуција “крмача која једе свој окот”.
Само дан пре објаве ове одлуке, одржани су председнички избори у Хрватској, што јој је дало и једну интригантну ноту. Било је извесно да је одлука од 186 страница већ раније написана и да се чекало са њеном објавом како не би утицала на изборе.
Међутим, она је, по мом мишљењу, итекако утицала на њих. Наиме, да је објављена пре избора уверен сам да би Колинда изгубила изборе управо због тога што је странка чији је била кандитат хапсила и осудила Главаша, што јој је велики минус код његових присталица и ван Хрватске, којих није мало.
Кривични поступак који је претходио овом уставносудском поступку вођен је против Главаша и још пет злочинаца (Горанa Гетош Магдић, Ивица Крњак, Дино Контић, Тихомир Валентић и Здравко Драгић) због кривичног дела ратног злочина против цивилног становништва. Реч је о два догађаја, који укључују незаконита притварања, мучења и убиства цивила, претежно српске националности, од средине јула до краја децембра 1991. у Осијеку.
Прва група догађаја, колоквијалног назива “Гаража”, који потиче од места страдавања Чедомира Вучковића (натеран да попије киселину из акумулатора) и преживелог Николе Васића, обухвата збивања у јулу и августу 1991.
Друга група догађаја, колоквијалног назива “Селотејп”, назван по томе што су жртвама (Бранко Ловрић, Милутин Кутлић, Светислав Вукајловић, Богдан Почуча, Алија Шабановић, НН женска особа и преживели Радослав Ратковић) уста и руке, пре него што си упуцани и гурнути у реку Драву, биле облепљене љепљивом траком смеђе боје, обухвата збивања у новембру и децембру 1991.
Сви поменути злочинци, уједно и подносиоци уставних тужби, оптужени су за почињење кривичних дела у вези с тим догађајима, при чему је Главаш једини међу њима оптужен и осуђен на осам година затвора за обе групе догађаја и само по командној одговорности, а остали за другу групу догађаја као непосредни починиоци и осуђени на казне затвора од три и по до седам година затвора.
По укидној одлуци УС, ВС је дужан образложити своје ставове о примјени Допунског протокола II уз Женевске конвенције о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба и на догађаје послије 8. октобра 1991. те о другим правним питањима у вези с карактером оружаног сукоба на подручју РХ прије и послије тог датума, као и оцијенити постоје ли повреде неколико права оптужених у смислу Конвенције за заштиту људских права и темељних слобода.
Ова одлука је много више политичка него правна, што произилази из њеног образложења у којем се, између осталог, наводи: “У овом се уставносудском предмету отворило више битних уставноправних питања, међу којима и таква која су се у пракси Уставног суда поставила први пут, а која су оцењена пресуднима за правилно вредновање карактера целокупног уставног и државноправног темеља Републике Хрватске.”
С обзиром да је УС укинуо другостепену пресуду, на снази је остала првостепена неправоснажна пресуда Жупанијског суда у Загребу, што значи да ће ВС, као другостепени, поново одлучивати по жалбама странака на првостепену пресуду, с тим да ће сада морати уважавати и налоге УС. И Суд БиХ, по чијој пресуди Главаш и издржава казну у тој држави, ставиће (ставио је) ван снаге ту своју ранију пресуду, која се и темељила на правоснажној, а сад укинутој пресуди ВС, што аутоматски повлачи и пуштање на слободу.
Неколико дана по објављивању одлуке УС, загребачки жупанијски суд расписао је потерницу за Главашем, с обзиром на то да му је као првостепени суд изрекао казну од 10 година и да је истражни затвор обавезан за казну преко пет година.
Пошто УС уопште није улазио у меритум кривње оптужених, очекујем да ће ВС поново потврдити чињенична утврђења првостепеног суда по питању злочина над српским цивилима и поново их осудити уз евентуално смањење казне из првостепене пресуде управо Главашу (остали злочинци су одавно на слободи), узимајући му као нову олакшавајућу околност дужи протек времена од почињеног дела.
Потпуно је извесно да предметна одлука не иде у прилог правди за жртве јер их је сигурно узнемирила и онеспокојила. Али кога брига за српске жртве.
Вести из Рубрике
