У делу јавности у Србији постоји забринутост да би хрватски представници у институцијама ЕУ могли условљавати званични Београд у процесу евроинтеграција. Таква бојазан је поткрепљена чињеницом да хрватска у Европском парламенту као чланица ЕУ има право вета, преноси Радио Слободна Европа.
Иако су хрватски чланови Спољнополитичког одбора Европског парламента пре десетак дана остали изоловани у покушају да у резолуцију о напретку Србије уграде низ захтева који би условили напредак Србије решавањем билатералних питања са Хрватском, ако се определи за политику такве блокаде, Хрватска би у Европском савету, где нема прегласавања, могла искористити право вета и гласати против отварања поглавља у преговорима Србије са ЕУ, сматрају саговорници Радија Слободна Европа.
Непродуктиван вето
Ипак, они упозоравају да је употреба вета од стране земље-чланице ЕУ према земљи-кандидату вишеструко непродуктивна.
Одговарајући на питање да ли ће Хрватска наставити да у Бриселу условљава Србију нерешеним билатералним питањима, Јован Комшић, професор Новосадског универзитета, каже да се боји да би се то могло догодити, јер није могуће очекивати стратешки преокрет политичких снага у Хрватској које стреме идеолошкој платаформи националне деснице, које су добиле прву политичку битку избором нове председнице и које се припремају за парламентарне изборе до краја године, ако не и пре.
- У том контексту није могуће очекивати да неће користити сваку трибину, у националном контексту пре свега, али и у европском контексту, за емитовање политичких порука које пријају њиховим бирачима. Нажалост, у тој национализацији политике њиховим бирачима су врло блиске политичке поруке затезања политичких односа са Балканом, који још дуго мора седети у чекаоници за Европу – каже Комшић, а преноси Радио Слободна Европа.
До извесног ублажавања тензија могло би доћи након билатералних сусрета високих званичника двеју земаља, после посете председнице Хрватске Србији, верује Комшић, али додаје да не очекује битно одустајање од политизације неуралгичних тема на овим просторима. Више о томе прочитајте у тексту Бранке Тривић “Хрватска блокада Србије у Европском савету била би непродуктивна”.
С друге стране, поједини аналитичари у Хрватској напомињу да предлагање низа амандмана на извештај о напретку Србије у Европском парламенту од стране петоро хрватских европарламентараца из редова странке Европских пучана, дакле десног центра, није хрватска државна политика. Хрватска је у низ наврата нагласила како неће решавањем билатералних питања условљавати српске преговоре о чланству у Европској унији, а на то се обавезала и посебном декларацијом у Сабору.
Србија ионако неће у ЕУ још макар деценију
А када се ради о акцији петоро хрватских еврозаступника, који су сви редом изабрани с листе опозиционих странака, ту је реч о констелацији низа околности, каже за РСЕ политички аналитичар Жарко Пуховски – од лошег закона о универзалној надлежности за ратне злочине и још горе праксе у Србији, преко хрватске нечисте савести због спорог процесуирања ратних злочина „с хрватске стране“, затим ситуације након председничких, а пре парламентарних избора у Хрватској, до низа ХДЗ-ових европарламентараца који су одласком у Брисел испали из праве политичке борбе, па се тако покушавају вратити.
- И све је то изазвало потпуно непотребну стрку због једног једноставног разлога, а тај је да Србија бар још 10 година не улази у Европску унију. Потпуно је свеједно што у овом тренутку ради нетко с хрватске или српске стране – или готово потпуно свеједно – јер они који ће тада одлучивати вероватно су људи о којима данас ништа не знамо – каже Пуховски.
Српска забринутост није без темеља, јер би Хрватска – ако крене са неким условљавањима – само следила праксу Италије која је свој пристанак на улазак Словеније у Еувопску унију условљавала решавањем отворених граничних питања, и много ближим случајем словенског блокирања хрватских приступних преговора, пише у тексту “Без увјетовања, али са „интерпретацијама” Енис Зебић.
Povezani tekstovi
