Тражење несталих Срба у Хрватској је све мучнији процес, посебно ако се зна да постоји 15 познатих гробних места са 220 убијених Срба, укопаних након акција „Бљесак“ и „Олуја“, а која се у Хрватској игноришу, поручио је поновно изабрани председник Удружења породица несталих и погинулих Суза Чедомир Марић. На скупштини удружења одржаној у суботу, он је истакао да је у таквој ситуацији тешко говорити о резултатима.
- У Хрватској постоје познате локације које се још не откопавају. Дакле, проблем је политичке природе. Конкретно, када им се обратимо у име породица на појединачне захтеве, и питамо за конкретну особу, њихов одговор је шаблонски: да они решавању судбине несталих у Хрватској без обзира на националност и да, када нешто сазнају о том случају, породице ће бити накнадно обавештене. Ми ниједног момента нисмо питали за националност, и такав одговор довољно говори о свему – каже Драгана Ђукић из удружења Суза.
Она подсећа да су председници Србије, Хрватске, Црне Горе и председавајући Председништва БиХ прошле године потписали су у Мостару Декларацију о несталим лицима.
- Потписује се, прича се о томе, али нема резултата. Годишње се не решава више од 60 случајева несталих Срба у Хрватској. Дакле, од 2011. па на овамо 58 или 59 случајева се реши, испада да толико зацртају, ни више ни мање – додаје Ђукићева.
Она подсећа да се трага за око 2.000 несталих Срба у Хрватској као и да породицама несталих није циљ да увећавају бројке, већ да сазнају истину.
- Ово траје више од 20 година и не знам како политичаре и власт није срамота да толико дуго отежу овај процес – пита Ђукићева.
Мала рука, малена и снага
Вапај српских породица које траже нестале на подручју целе бивше Југославије слабо се чује, јер је „мало руках, малена и снага“, казао је заменик председника Координације српских удружења породица несталих Душан Челић. Он је у име породица несталих са Косова поручио властима у Београду да „нормализације односа са Приштином не може бити уколико она значи заборав српских жртава“.
Povezani tekstovi
