1897 – Умро Сава Бјелановић (Ђеврске, Буковица, Аустријско царство, 15. 10. 1850 – Задар, Далмација, Аустроугарска, 2. 3. 1897) био је српски политичар. Бјелановић је био вођа Срба у Далмацији и народни посланик у покрајинском Далматинском Сабору. Био је покретач, издавач и одговорни уредник Српског листа (1880) који је излазио у Задру док није забрањен, а потом је издавао Српски глас (1888) који је излазио све до 1905. године.
1919 – У Москви одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна), којем су присуствовала 52 делегата из 30 земаља, која ће одредити судбину више од две стотине педесет милона Словена у Европи, стављајући их под идеологију совјетског бољшевизма. На захтев Савезника, суспендована је маја 1943. године.
1926 – Рођен проф. др Стеван Врачар (Крунославље, срез Доњи Михољац, Славонија, Краљевина СХС, 2.3.1926 – Београд, 23. 2. 2007), професор Правног факултета у Београду (Увода у право, Филозофије права, Теорије државе и права и Методологије права). Пензионисан је 1992. године. После пензионисања предавао је Методологију права, на последипломским студијама, још једну деценију.
Студије проф. Врачара о Томи Живановићу и његовом Систему синтетичке правне филозофије – поред истицања основних карактеристика Живановићевог правнофилозофског дела, као што су: конструкција гигантског система централне идеје, оригинални елементи, превладавање ограничености хегелијанизма, јуснатурализма и позитивизма, систем основних и посредних основних правних појмова, правна аксиологија, гносеологија и методолошка питања, а нарочито синтетизам који прожима цео Систем садрже још и иманентну критику и трансцендентну критику. Радовима о Живановићу и његовом правнофилозофском делу, као и осталим радовима о великанима наше правне мисли, проф. Врачар се представио као изванредан критичар и уврстио у ред најозбиљнијих историчара правнофилозофске мисли у Срба.
На прве проблеме са комунистичким властима наилази са чланком Партијски монополизам и политичка моћ друштвених група (часопис Гледишта. број 8-9/1967). Његов прилог Тзв. Уставни амандмани су израз друштвене кризе, али нису и излаз из ове кризе („Наше друштво сада у најдубљој кризи, да је питање да ли уопште имамо политички систем, да су све досадашње уставне реформе и реформе политичког система изневериле очекивања, да амандмани не представљају излаз из кризе, већ напротив“) показао се историјски вредним. После учешћа у Јуну 1968. и прилога расправи о уставним амандаманима, одржаној на Правном факултету Универзитета у Београду, удаљен је из наставе и премештен у Институт за правне и друштвене науке на Правном факултету у Београду 1972. године.
Најзначајнија дела: Структуралност филозофије права и Преиспитивање правне методологије
1991 – Први упад хрватских специјалаца у Пакрац.
2001 – Хрватска предала Међнародном суду правде 2.700 страница материјала, образложења тужбе за геноцид против СРЈ због наводног кршења одредаба Конвенција о геноциду.
1994 – У Вашингтону су председник бошњачке владе Харис Силајџић, представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
