“Веритас” дознаје да је јуче Пољска Хрватској изручила Србина Живка Загорца (80), којег је, на основу европског налога за хапшење Жупанијског суда у Загребу због сумње да је починио кривично дјело ратног злочина, пољска полиција ухапсила 17. октобра 2025. године на аеродрому у Варшави приликом повратка из Србије преко Пољске авионом за Канаду.
Жупанијско државно одвјетништво у Загребу пред Жупанијским судом у Загребу 21. априла 2025. подигло је оптужницу против сљедећих оптуженика: Живка Загорца (1946), Раде Чакмака (1945), Ранка Раделића (1951), Бранка Чортана (1950), Лазе Саватовића (1954), Миленка Стојића (1957), Тихомира Антешевића (1960), Јована Берака (1962), Ранка Бобића (1955), Небојше Бојића (1964), Радована Бркића (1960), Ивице Цапача (1968), Миливоја Чакмака (1968), Милорада Давидовића (1969), Милорада Ковачевића (1964), Радована Косановића (1958), Бранка Косановића (1957), Слободана Кучука (1959), Душана Мркшића (1947), Милана Орозовића (1957), Миленка Орозовића (1960), Ненада Пеулића (1964), Миливоја Тврдоријеке (1951) и Дражена Вучковића (1971).
Терете се да су од августа до октобра 1991. године на подручју општине Грубишно Поље, као припадници паравојних фомрација побуњеног српског становништва, противно одредбама међународног хуманитарног права, наредили или спроводили незаконито лишавање слободе, узимање талаца, пљачкање, бестијално злостављање, мучење, физичко повређивање и убиство великог број цивилних особа, чиме су починили кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва.
Након потврђивања оптужнице, против свих оптуженика одређен је истражни затвор и расписане међународне потјернице, односно налози за хапшење за подручје Европске уније.
Изручење Живка Загорца од Пољске, поред Хрватске, затражила је и Србија за исто кривично дјело. Према “Веритасовим” сазнањима, пољски судови су одлучили да су испуњени услови да се Загорац изручи и Србији и Хрватској, а пољски министар правде недавно је одлучио да се изручи у Хрватску.
Из овог кривичног предмета, осим Живка Загорца, ухапшени су и Давидовић Милорад, ухапшен 10. септембра 2025. године у Шведској по европском налогу за хапшење, изручен Хрватској 27. октобра исте године, и Милорад Ковачевић, ухапшен 26. децембра 2025. године у Црној Гори на основу међународне потјернице, екстрадициони поступак у току.
По “Веритасовој” евиденцији, у току прошле године ухапшено је седам Срба из Хрватске и бивше РСК због кривичних дјела ратног злочина, тројица у Хрватској, а четворица ван Хрватске.
У Хрватској су ухапшени: Жељко Бабић (1955) из Мокрог Поља код Книна, ухапшен 1. јула, иако је од 2005. редовно сваке године по више мјесеци боравио у родном селу, Драгутин Ћелап (1954) из Топуског, ухапшен 12. септембра (по други пут) иако се прије више година из избјеглиштва вратио у родни крај и дуго година био функционер СДСС-а и Зоран Корда из Зечева код Кистања, ухапшен почетком новембра у родном селу, у које је редовно долазио дуги низ година.
Изван Хрватске по европском налогу за хапшење издатим од стране хрватског правосуђа, поред поменутих, ухапшен је и Грковић Душан (1956) из Ловаса, држављанин Србије и Хрватске, ухапшен 12. априла 2025. године у Мађарској, у Хрватску изручен 23. априла, а 15. децембра исте године неправоснажно осуђен на 13 година затвора.
На основу европских налога за хапшење и међународних потјерница које је расписало хрватско правосуђе, по „Веритасвој” евиденцији, због ратних злочина до сада је широм свијета ухапшено најмање 203 Србина, од којих су 85 екстрадирана у Хрватску. Због кривичних дјела ратних злочина тренутно се у хрватским затворима налази 29 особа српске националности, од којих је 15 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.
У Београду и Бања Луци, 24.01.2026.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
