28. септембра 1995, чак два мјесеца након завршетка злочиначке операције „Олуја“, хрватски војници починили су један од најсрамнијих злочина над недужним и немоћним српским цивилима.
У Вариводама поред Книна је 28. септембра 1995. године убијено деветоро људи: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Радивоје Берић (69), Марија Берић (69), Мирко Покрајац (84), Душан Дукић (59), Марко Берић (82), Милка Берић (67), Јован Берић (56) и Угљеша Илијашевић (54).
Истог дана убијен је и десети мјештанин Варивода, Угљеша Илијашевић (54), чије је тијело, са простријелном раном у потиљку, касније пронађено у једној цистерни за воду у близини села.
Просјечна старост жртава била је 67 година, слично као и у оближњем селу Гошић, гдје су хрватски војници мјесец дана раније, 27. августа, убили седам мјештана српске националности, просјечне старости 70 година.
У оба села ни у вријеме рата ни у вријеме убиства, није било никаквих ратних дејстава, а, како истичу из „Веритаса“ убијени су остали у својим селима зато што нису могли или хтјели напустити своја огњишта.
Сви су убијени у својим двориштима, на кућном прагу или у кућама, ватреним оружјем из непосредне близине.
Хрватска полиција, иако је знала идентитет жртава, у намјери прикривања злочина, тијела тајно закопалa на книнском гробљу под ознаком „непознат“.
Њихова тијела су у пролеће 2001. године ексхумирали хашки истражиоци, када су ексхумирани и посмртни остаци 301 жртве убијене у „Олуји“ и након ове злочиначке акције.
Породице су их идентификовале 2002. године по ДНК-а методи и сахраниле у родним селима, гдје су им општина Кистање и Српско народно вијеће подигли споменике, који су више пута скрнављени.
Под притиском међународне заједнице и организација за заштиту људских права, већ 1996. године подигнута је оптужница против шесторице бивших хрватских војника: Николе Рашића, Ивана Јаковљевића, Пере Перковића, Ивице Петрића, Златка Ладовића и Недиљка Мијића, и то због кривичног дјела убиство из користољубља.
Иако су четворица оптуженика у истрази признали почињење дјела, Жупанијски суд у Задру их је ослободио, а током поновљеног суђења пред Жупанијским судом у Шибенику, заступник оптужбе је одступио од оптужнице против свих оптуженика и најавио нову истрагу.
Међутим, ни 30 година од злочина, нема ни оптужених ни осуђених за убиства цивила у Вариводама и Гошићу, као ни за многа друга убиства српских цивила у „постолујним“ временима у сусједним селима.
По попису становништва у Хрватској из 1991. године, у Вариводама је живјело 477 људи, од којих 472 Срба, два Југословена, један Хрват и двоје осталих.
Попис становништва из 2021. године показао је да у том селу живи 61 особа, без ознаке о националној припадности, од којих само четворо млађих од 40 година.
Povezani tekstovi
