Uprkos čestim političkim tenzijama, primer saradnje Jadranskog naftovoda (Janaf) i Naftne industrije Srbije (NIS) pokazuje da energetski tokovi i ekonomski interes mogu da budu snažan most koji spaja Srbiju i Hrvatsku. Preko Janafa Srbija dobija ključne količine sirove nafte, a hrvatska strana je više puta poručila da Srbija neće biti ostavljena bez dotoka energenata.
Međutim, dok ekonomija spaja, politika i društveni fenomeni i dalje razdvajaju. Pravnik i predsednik “Veritasa” Savo Štrbac upozorava na opasnost od nacionalizma koji truje omladinu sa obe strane. Prisustvo mladih na nacionalističkim koncertima opisuje se kao „proizvod sa greškom“ koji je stvorilo društvo indoktrinacijom. Zbog toga se kao ključno rešenje nameće edukacija omladine, kako bi se podstaklo poštovanje i tolerancija prema drugima i drugačijima, i kako bi ekonomska saradnja mogla da nadjača političke podele.
Vrlo često čujemo sa hrvatske strane ono što nikad nismo od devedesetih – da su oni na srpskoj strani, da zajedno traže od Amerikanaca da ne uvode sankcije, ovim rečima pravnik i predsednik “Veritasa” Savo Štrbac opisuje novu dimenziju odnosa Srbije i Hrvatske. Prema njegovim rečima, privredni interesi, a pre svega transport nafte preko JANAF, postaju važan most saradnje između dve države.
Kroz sistem JANAF, naftovoda koji ide od Omišlja blizu Rijeke do granice sa Srbijom, srpska privreda, do sankcija NIS, dobijala je ključne količine sirove nafte i derivata.
Povezani tekstovi
