U koloni nije bilo vojne mehanizacije i vozila. Ljudi su vozili freze, moto-kultivatore, rekao je svedok
Saslušanjem svedoka, tri neposredna očevica i jednog koji ima posredna saznanja o raketiranju izbegličke kolone 7. avgusta 1995. godine na Petrovačkoj cesti, kada je ubijeno 13 civila, među kojima je i četvoro dece uzrasta od šest do 13 godina, pred sudskim većem Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu nastavljeno je suđenje četvorici hrvatskih oficira optuženima za ovaj zločin.
Postupak protiv okrivljenih Vladimira Mikca (68), Zdenka Radulje (70), Željka Jelenića (69) i Danijela Borovića (65) vodi se u njihovom odsustvu s obzirom na to da su od pokretanja istrage nedostupni srpskim pravosudnim organima.
Govoreći o tragičnom događaju, svedok Petar Grubor, koji je tog dana kao saobraćajni policajac bio zadužen za regulisanje saobraćaja u Bosanskom Petrovcu, kazao je da je 7. avgusta 1995. bio poslat na Petrovačku cestu jer je tamo zbog kolone izbeglica bila velika gužva.
– U koloni nije bilo vojne mehanizacije i vozila. Ljudi su vozili freze, moto-kultivatore, manja vozila. U jednom trenutku kolonu je, veoma nisko, preleteo avion. Ljude je uhvatila panika, strah od granatiranja. Nakon 20, 30 minuta kolona je raketirana. Video sam da je kolona, praktično, presečena. Ljudi su unezvereno trčali ka obližnjim šumarcima, sve je gorelo i bilo je mnogo dima. Video sam mrtve ljude – ispričao je ovaj svedok koji se na mestu tragedije zadržao dok po povređene i nastradale nije došlo sanitetsko vozilo.
Gotovo identično bilo je i svedočenje Miroslava Kneževića, pripadnika tadašnje Civilne zaštite. On je pred sudskim većem ispričao da se u trenutku raketiranja izbegličke kolone nalazio u Bosanskom Petrovcu i da se sa kolegom, kada je čuo šta se dogodilo, vozilom koje je imalo oznaku Crvenog krsta, uputio ka Petrovačkoj cesti. Posvedočio je da je, kada je stigao na mesto događaja, video tela nastradalih, kao i dečaka koji od šoka zbog stradanja najbližih nije mogao da izgovori ni reč.
– Ljudi iz kolone su mi ispričali da su videli avion koji nije bio „naš” (nije bila letelica tadašnje JNA prim. aut) kako izuzetno nisko preleće kolonu, kako u jednom momentu zaokreće, vraća se i ispušta tovar, odnosno bombe – kazao je ovaj svedok.
Svedok Stanko Ristić, pilot helikoptera Republike Srpske Krajine, ispričao je da je u vreme ratnih dejstava na ovom prostoru svakodnevno letelicom doturao hranu ljudima u izbegličkoj koloni. Prema njegovim rečima, svaki put kada bi ih videli, ljudi bi im trčali susret. Međutim, tako nije bilo i 7. avgusta 1995.
– Tog dana smo, kao i svakog pre toga, sleteli, ali ljudi nisu trčali ka nama. Naprotiv, bežali su. Kasnije su nam ispričali šta se dogodilo. I nama su ispričali da je na visini od 150 do 200 metara leteo avion, da se okrenuo i da ih je potom granatirao – ispričao je Ristić.
Odgovarajući na pitanje jednog od punomoćnika da li je i helikopter kojim je upravljao mogao da bude raketiran, ovaj svedok je rekao: „Mogao je da dejstvuje i po nama, ali mu to očigledno nije bio cilj.”
Boro Gavrić, jedini svedok koji ima posredna saznanja o događaju na Petrovačkoj cesti, rekao je da mu je pričao tast kojem je u raketiranju nastradala majka. Priča njegovog tasta bila je gotovo ista kao i drugih svedoka koji su saslušavani.
– Tast mi je pričao da ih je nadletao avion, da je u jednom trenutku zaokrenuo i da je, kada se vratio, ispustio bombe na izbegličku kolonu – kazao je Gavrić.
Osim za zločin na Petrovačkoj cesti, četvorica okrivljenih terete se i za ratni zločin 8. avgusta 1995. godine, izvršeno je avionsko raketiranje kolone izbeglica u Svodni kod Bosanskog Novog (današnji Novi Grad), u kojem je ubijeno troje civila, a više ranjeno.
Miroslava Derikonjić
Povezani tekstovi
