D.I.C. Veritas

RTRS, 22.11.2012. Готовини пријете “Топнички дневници” и злочини изван оптужнице

Тужилац за ратне злочине Србије Владимир Вукчевић рекао је да Тужилаштво води предистражне радње у вези са злочинима почињеним у Олуји, али и прије ње. Најављује да ће од Хашког трибунала тражити да достави доказе из предмета против хрватских генерала, јер они могу да допринесу утврђивању истине о злочинима у „Олуји“ које Трибунал није разматрао.

Тужилаштво за ратне злочине Србије провјерава убиство 14 цивила у Кијанима, масакр на Малом Алану 1993. године, убиства на подручју Госпића, Доњег Лапца, Врховина, Удбине и Плитвичких језера, посмртне остатке ексхумиране са гробља у Петрињи, гранатирање избјегличке колоне код Вргинмоста и убиство 12 хендикепираних цивила непосредно након „Олује“ у Двору на Уни. На неким предметима раде заједно са хрватским правосуђем. Свједоке и материјалне доказе има и Веритас. Очекују много процеса пред националним судовима, јер оптужницом за хрватске генерале није био обухваћен цијели сектор ЈУГ, а сектор Сјевер ни дотакнут.

Саво Штрбац директор Документационо-информационог центра „Веритас“ објашњава: “Готовина је, примјера ради, био командант цијеле операције за сектор ЈУГ, дакле, он одговара конкретно и за злочине у Комићу, који су се десили а који није био обухваћен овом оптужбом, па се онда у тим случајевима, пошто му није суђено за то, може и поново довести у везу по командној одговорности”.

Не треба искључити ни могућност ревизије поступка хрватским генералима, што је поменуо главни хашки тужилац Серж Брамерц., али прије тога, треба наћи доказ који није био изведен или доступан на главном претресу. На примјер – дуго тражени „топнички дневници“.

Штрбац подсјећа да је “пресуђено без тих топничких дневника. Они су постојали, зна се да су постојали, неко их је, како рекоше, из Хрватске са најмјеродавнијих мјеста, неко их је на вријеме негдје склонио”.

Адвокат Горан Петронијевић, члан правног тима Веселина Шљиванчанина каже:

“Ако би се, примера, ради, појавили ти топнички дневници, за очекивати је да то буде доказ који би можда могао да буде доказ који би добио статус таквог квалитета доказа да се прихвати ревизија.

До сада се то десило само у случају Веселина Шљиванчанина. Брамерцова изјава је можда само протоколарна како би се смириле страсти, оцјењује Петронијевић. Сматра да Хашки трибунал није допринио помирењу, јер 95% његових одлука представља „нагазне мине“ за будућа времена.

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.