Надлежни органи Хрватске током септембра и октобра ове године извршили су ексхумације посмртних остатака на две познате гробне локације са српским жртвама из рата деведесетих година, на Новом гробљу у Книну и на гробљу у Дарувару, без обавештавања јавности, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”.
Како наводи “Веритас”, син једног од српских бораца убијених 21. јуна 1992. године на Миљевачком платоу, чији посмртни остаци до данас нису идентификовани, приликом посете книнском гробљу 28. октобра затекао је прекопану и поравнату земљу на месту заједничке гробнице.
У тој гробници је, након ексхумације из јаме у Дриновцима у августу 1992. године, сахрањено 12 неидентификованих жртава са Миљевачког платоа.
“Он је годинама, више пута годишње, обилазио заједничку гробницу, палећи свеће и полажући цвеће за сву дванаесторицу. Након што је то учинио и у августу ове године, приликом посете 28. октобра затекао је потпуно измењено стање – хумки више није било, већ само свеже прекопана и поравната земља“, наводи “Веритас”.
Из тог центра саопштавају да су из два извора добили потврду да је Управа за заточене и нестале Министарства хрватских бранитеља ексхумирала посмртне остатке у Книну и пребацила их у Загреб ради узимања коштаних узорака и идентификације ДНК методом.
Наводе да су породице готово свих страдалих са Миљевачког платоа раније дале референтне узорке крви и да годинама чекају на идентификацију.
“С обзиром на то да су све породице страдалих са Миљевачког платоа (осим једне) још давно дале референтне узорке крви и годинама чекале на ексхумацију ове познате локације, надамо се брзој и успешној идентификацији”, додаје се у саопштењу.
Према информацијама “Веритаса”, током септембра ексхумирана је и гробна локација у Дарувару, за коју је српска страна раније “поднела захтев за ексхумацију под оправданом сумњом да су на њој покопане српске жртве страдале у рату деведесетих година”.
“Веритас” критиковао изостанак званичних информација
Из “Веритаса” истичу да о ексхумацијама у Книну и Дарувару није било обавештења на званичном сајту Министарства хрватских бранитеља.
“Такво ћутање постаје посебно упадљиво када се упореди са јучерашњим обиласком одлагалишта отпада Петровачка дола код Вуковара, где су председник Владе Хрватске Андреј Пленковић и министар Томо Медвед, уз снажну медијску пажњу, поручили да ће проналазак несталих остати у фокусу Владе и поновили оптужбе на рачун Србије због наводног скривања информација о локацијама гробница”, додаје се у саопштењу.
“Док се ексхумације хрватских жртава користе за слање политичких порука уз присуство највишег државног врха и медија, ексхумације познатих гробних места са српским жртвама спроводе се у потпуној тишини – очигледно како се не би изазвао револт дела домаће јавности која добро зна чије се жртве ископавају”, истичу из “Веритаса”.
“Престати са селективним информисањем јавности”
Из тог центра подсећају да се на званичном хрватском списку налази 1.725 несталих особа, али да хрватски званичници редовно прећуткују чињеницу да више од половине тог броја чине управо српске жртве.
Према евиденцији “Веритаса”, на списку несталих Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине тренутно се налази око 1.460 особа, од којих готово трећина није уврштена на званични хрватски списак.
“‘Веритас’ позива надлежне институције у Загребу да престану са селективним информисањем јавности, да процес ДНК идентификације посмртних остатака из Книна и Дарувара спроведу у најкраћем могућем року и да о свим фазама тог процеса транспарентно обавесте породице жртава и јавност”, закључује се у саопштењу.
