1909 – Аустријски цар одобрио Статут за аутономну управу у Босни и Херцеговини.
1928 – Рођен Миленко Маричић (Нови Винодолски, Кварнер, Краљевина СХС, 15. 4.1928 – Београд, 8.10.2002), позоришни и ТВ редитељ.
1941 — Југословенска влада, на челу с председником, генералом Душаном Симовићем и краљ Петар Други избегли из земље и пренели Врховну команду прво у Јерусалим а затим у Лондон, као и друге европске државе које је Немачка окупирала. У исто време кренуо је и егзодус Војске Краљевине Југославије ка савезничким трупама у Грчкој и Египту, од којих ће бити формиране јединице Југословенске краљевске војске у избеглиштву.
1945 — Британске трупе у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор Берген-Белсен.
1946 – Рођена Марија Бакса (Осијек, Славонија, ФНРЈ, 15. 4. 1946 – Београд, 14. 11. 2019), филмска глумица.
1971 – Од последица рањавања у нападу хрватских усташа умро амбасадор СФРЈ у Шведској Владимир Роловић. Атентатори Миро Барешић и Анђелко Брајковић ухваћени и осуђени на доживотни затвор у Шведској.
Барeшић је ослобођен из шведског затвора 1972. године, после омице авиона на линији Гетрборг-Стокхолм, када је шведска пoлиција на захтев отмичара, хрватских усташа на челу са Стипом Микулићем у замену за пуштање талаца ослободила атентаторе из затвора и пребацила их у Шпанију.
Здруженом акцијом хрватских усташа и већег броја обавештајних служби Барeшић се прво обрео у Парагвају, а затим парагвајским каналима пребачен у САД, да би се 1980. године поново обрео у Шведској из које је протеран у Парагвај. Током 20 година више пута је мењао идентитет. У Хрватску је дошао 12. јула 1991. године уз нову промену идентитета и придружио се хрватском усташком покрету Збор народне гарде.
Данас у Хрватској у бројним градовима тргови и улице носе име Мирâ Барeшића.
1994 – Рођен Стефан Хајдин (Глина, Банија, Република Српска Крајина, 15. 4. 1994 –), фудбалер.
2000 – У селу Бело Поље, код Пећи, Албанци спалили и булдожерима сравнили 250 српских кућа.
2011 – Хрватски генерал Анте Готовина првостепено осуђен пред Хашким трибунал на 24 године затвора због ратних злочина против српског становништва почињених током операције “Олуја” августа 1995. године. У другостепеној пресуди новембра 2012. Готовина је потпуно ослобођен свих оптужби.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
