Дана 25. августа 1995. године, припадници хрватске Специјалне полиције из састава Антитерористичке јединице (АТЈ) Лучко, током акције „чишћења терена” поред пруге Загреб – Книн – Сплит, којом је наредног дана требао проћи „воз слободе” са предсједником Хрватске Фрањом Туђманом, упали су у село Плавно поред Книна и у засеоку Грубори убили шест мјештана – све које су затекли.
У овом суровом погрому звјерски су убијени: Јован Грубор „Дамушић” (73), који је запаљен заједно са својом кућом; Јово Грубор (65), заклан на ливади поред својих крава; његова мајка Марија Грубор (90), убијена па запаљена заједно са кућом; Милош Грубор (80), убијен у спаваћој соби, у пиџами, са два метка у главу; те Ђуро Карановић (45) и Милица Грубор (51), који су убијени из ватреног оружја на ливади, а лица су им искасапљена.
Истог дана у Груборима је потпуно спаљена 21 кућа, као и сви стогови сијена и стаје, док је стока у њима жива запаљена или побијена ватреним оружјем по пољима.
У засеоку Грубори је до 4. августа 1995. године живјело 24 породице са око 70 становника. Пред налетом војне операције „Олуја” већина житеља је избјегла, док је остало свега тринаесторо мјештана старије доби који нису хтјели или могли напустити своја огњишта. Седморо становника је тог кобног 25. августа отишло у центар села ради регистрације код УНПРОФОР-а, што им је на крају спасило животе.
Након злочина, тадашње хрватске власти су на упите „заштитних снага” УН-а упутиле лажне извјештаје, тврдећи да се на том подручју догодио оружани сукоб са „заосталим четничким бандама” у којем је погинуо један специјалац, иако на њих нико није испалио ни метак. Међутим, покушај заташкавања пореметила је ТВ екипа УН-а која се због раније договореног састанка са мјештанима нашла у селу, снимила куће у пламену и тијела жртава, те те снимке упутила у свијет. У августу 1995. године у цијелом селу Плавну убијен је укупно 31 мјештанин српске националности, просјечне старости преко 70 година, међу којима је било девет жена.
За злочин у Груборима до данас је процесуирано укупно осам припадника хрватске војске и полиције (тројица перед Међународним кривичним судом за бившу Југославију и петорица пред хрватским судовима). Упркос обиљу материјалних и персоналних доказа о јединици која је извршила масакр и јасној командној линији, сви су правоснажно ослобођени услед наводног „недостатка доказа”.
Посљедице овог злочина и некажњивости су катастрофалне по демографску слику овог краја. Према попису из 1991. године, у Плавну је живјело 1.729 житеља, од чега 1.708 Срба (99,30%). До пописа из 2011. тај број је пао на 253, док је према попису из 2021. године у селу остало свега 121 становник (од којих је само петоро млађе од 20 година, док је чак 72 старијих од 60 година), без навођења националног састава.
У засеоку Грубори данас више нико стално не живи. Ово мјесто је постало споменик некажњеном злочину и потпуном затирању живота једне заједнице.
Информативна служба ДИЦ „Веритас“
