Девет припадника Српске војске Крајине (СВК), познаника, комшија и рођака, из буковичких села: Братишковаца, Ивошеваца, Велике Главе, Ервеника и Кистања, 26. јула 1995. године, на Динари, на предјелу “Медено брдо”, заробили су припадници Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Хрватске војске ( ХВ). Везисти СВК “ухватили” су разговор на непријатењској страни који потврђује да су сви живи заробљени.
Ускоро је кренула и хрватска акција “Олуја”, која је довела до пада РСК и егзодуса крајишких Срба и до много нових жртава, због чега је ова група са Динаре пала у други план.
У току 1998. године преко Комисије за нестала лица Херцег Босне стиже вијест да су ловци на Динари у једној вртачи, на предјелу “Медено Брдо”, захваљујући чињеници што је то подручје у међувремену било опожарено, уочили гомилу костију.
Ускоро су представници Комисије за нестала лица Републике Српске, са колегама из комисије Херцег Босне, отишли на извиђање. Пошто је вртача била дубока, одлучили су да за извлачење костију на површину ангажују хеликоптер. Уз помоћ хеликоптера СФОР-а, кости из вртаче извучене су 16. новембра 1998. и пребачене у Бањалуку. Из ове вртаче извучено је 6 скелета, док су три посмртна остатка војника из ове групе ексхумирана у априлу 1996. из масовне гробнице “Камен” код Гламоча.
Међу костима ексхумираним из вртаче на Меденом брду идентификовани су посмртни остаци: Здравка Вујка (1968), Миленка Радишића (1959), оба из Велике Главе, Дамира Манојловића (1971) из Ивошеваца, Милана Мацуре (1947) из Кистања, Љубомира Урукала (1948) и Милорада Урукала (1951), оба из Братишковаца, а из масовне гробнице “Камен”: Маринка Ковачевића (1962) и Винка Ковачевића (1960), оба из Ервеника и Жељка Ераковића (1968) из Братишковаца.
Иако су кости биле опожарене, пронађени су докази који су идентификовали групу. У то вријеме још се у Републици Српској није радила идентификација по ДНК методи, а класичним путем нису се могле кости потпуно раздвојити и одвојити, па су породице одлучиле да их сахране заједно на Пердуовом гробљу у Бањалуци.
Поменутој деветорици бораца СВК, Удружење Далматинаца у Бањалуци, на самом улазу у Пердувово гробље, 2004. године подигло је споменик у облику четвероугаоне мермерне црне плоче са стилизованим првославним крстом на врху, окомито постављене на постоље, са њиховим именима.
Иако локација на којој су пронађени њихови посмртни остаци и повреде на пронађеним костима као и трагови на одјећи, обући и опреми, на несумњив начин указују да су убијени по заробљавању и бачени у вртачу, односно у масовну гробницу, с очитом намјером да се ликвидирају као припадници непријатељске стране и затру трагови злочина, и иако су њихове убице прекршиле све законе и обичаје ратовања, што их неоспорно сврстава у прворазредне ратне злочинце, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим ни пред међународним судовима.
У Београду и Бањалуци, 25.07.2024.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Povezani tekstovi
