U poslednje vreme “Veritasu” se javilo više Krajišnika zbog problema u postupku priznavanja statusa borca po Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica (“Sl. Glasnik RS” 18/20). Jedan od njih je i Ljuban Durman. Njemu je rešenjem centra Ministarstva odbrane (MO) Novi Beograd Up-1. br. 543-1. od 22. aprila 2024, koje je potvrđeno rešenjem MO Reginonalnog centra Novi Beograd broj: Up-2 br. 20-2. od 29. maja 2024, odbijen zahtev za izdavanje uverenja o učešću u oružanim akcijama u periodu od 20. juna 1991. do 28. januara 1993. koje vreme je proveo u sastavu VP 9143 Dvor na Uni.
U rešenju se navodi da je odlučujuća činjenica za rešenje ove upravne stvari ta da se dokazivanje statusa borca vrši na osnovu pismenih podataka kojima raspolaže nadležni organ Republike Srbije: „Na osnovu podataka koje smo dobili od Uprave za obaveze odbrane Sektora za ljudske resurse, Ministarstva odbrane Republike Srbije, utvrđeno je da VP 9143 Dvor na Uni nije bila u organzacijskom sastavu oružanih snaga SFRJ, SRJ, SCG i Republike Srbije i da nema pravnog sledbenika u vojsci Srbije. Evidencija se vodi na osnovu podataka o učešću u ratu, koje su dostavile vojne jedinice. Ukoliko vojne jedinice nisu dostavile podatke, nadležni centar MO za lokalnu samoupravu ne može izdati predmetno uverenje jer nema podataka u službenoj evidenciji.“
Možda bi Ljuban i prihvatio takvu odluku upravnih organa da njegov saborac Dragan Štrbac nije dobio pozitivnu odluku. Naime, Regionalni centar MO Beograd, Centar Ministarstva odbrane rešenjem broj: Up-1 br. 673-2. od 12. jula 2023. godine: „Potvrđuje da je Štrbac Mile Dragan, stalno nastanjen u Zemunu, kao vojni obveznik učestvovao u oružanim akcijama na teritoriju SFRJ u sastavu VP 9832 Dvor u periodu od 26.06.1991. do 27.04.1992. godine, što ukupno iznosi 307 dana. Uverenje se izdaje na osnovu službene evidencije, podataka iz obrazca evidencije vojnih obveznika i ima značaj javne isprave u smislu čl. 29. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, a služi u svrhu priznavanja statusa borca i ostvarivanja ostalih prava koja po zakonu pripadaju, te se u druge svrhe ne može koristiti.“
Rešenjem Odeljenja za društvene delatnosti i lokalni ekonomski razvoj, Odseka za društvene delatnosti, Grupe za boračko-invalidsku zaštitu GO Zemun broj: 580-307/2023. od 17. jula 2023. „Štrbac Draganu iz Zemuna, priznaje se status borca I (prve kategorije).
Dragan i Ljuban su iz sela Javoranj, opština Dvor na Uni, i od prvog do zadnjeg dana bili su u istoj vojnoj jedinici, s tim da je Dragan, sa činom rezervnog poručnika, Ljubanu bio i pretpostavljeni starešina, dok je Ljuban bio običan vojnik.
Dragan je, kao pravi komšija, drug i starešina, i dopratio Ljubana do “Veritasa”, gde su meni i mojim saradnicima dali na uvid gore pomenutu dokumentaciju, uključujući i njihove vojne knjižice, u kojima je obojici bila uisana VP 9143 Dvor na Uni. Obojica su se čudili kako se Draganu priznaje a Ljubanu ne priznaje status borca.
Pregledavajući i upoređujući dokumentaciju dvojice saboraca, uočio sam da je Draganu u dokumentu kojim mu se priznaje status borca napisana druga VP od one koja obojici stoji u vojnim knjižicama, što ni jedan ni drugi nisu ni primetili. Kako je došlo do te zamene oznake VP nisam mogao naći objašnjenje u obrazloženjima pregledane dokumentacije, niti su mi njih dvojica mogli objasniti.
Zadovoljan što sam otkrio u čemu je problem, posavetujem Ljubana da ode tamo gde su mu odbili zahtev i da im jednostavno predoči Draganovu dokumentaciju, koju mu je ovaj velikodušno ustupio, i da će tako kratkim putem i brzo rešiti svoj problem. Kad eto Ljubana sutradan ponovo u “Veritasu” s objašnjenjem da su mu u tom organu rekli da oni nisu u mogućnosti ništa menjati jer je njegov slučaj pravosnažno okončan u upravnom postupku te da može iskoristiti pravo na pokretanje upravnog spora pred nadležnim sudom, kao što mu i piše u pravnoj pouci drugostepenog organa.
Znajući da postupci pred upravnim sudovima traju i po nekoliko godina, savetovao sam Ljubanu da podnese zahtev za ponavljanje postupka u kojem će Draganovu dokumentaciju koristiti kao nove činjenice i dokaze koji nisu bili poznati upravnim organima koji su odlučivali ranije o njegovom zahtevu i koji bi, sami ili u vezi sa ranije iznetim činjenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do pozitivnog rešenja njegovog zahteva. Uz pomoć mojih saradnika, Ljuban je i podneo pomenuti pravni lek. Ostalo je i njemu i nama da sačekamo novu odluku prvostepenog organa kojim će mu priznati status borca ili barem dati logično obrazloženje zašto se Draganu priznaje, a Ljubanu ne priznaje status borca.
I Dragan i Ljuban su potvrdili da i drugi njihovi saborci iz iste jedinice imaju slična iskutva – nekima se priznaje status borca, a nekima ne.
Drugi slučaj je Tešo Tešić. Tešo je dana 14. marta 2024. podneo zahtev da mu se prizna svojstvo ratnog vojnog invalida po osnovu oštećenja organizma kao posledice ranjavanja, koje se desilo 28. oktobra 1991. dok je bio pripadnik TO Novska, koja je u oružanim akcijama bila u sadejstvu sa jedinicama i pod komandom JNA.
Uz zahtev je priložio uverenje VP 9162 Okučani, izjave dvojice saboraca, overenu fotokopiju svoje vojne knjižice, overenu fotokopiju legitimacije službenog lica (rezervni sastav) Ministarstva Republike Srpske Krajine izdanu 20. januara 1995, medicinsku dokumentaciju iz 2023. i 2024.
Prvostepeni organ je po službenoj dužnosti pribavio obaveštenje Ministarstva odbrane Republike Srbije, Centra Ministarstva odbrane Sremska Mitrovica broj 3069-2 od od 4. aprila 2024. godine, u kome je navedeno da je zahtev Teše Tešića za izdavanje uverenja o učešću u ratu, rešenjem tog Centra broj: Up-1 broj 819-2 od 18. juna 2023. odbijen kao neosnovan.
U obrazloženju rešenja se navodi da je u postupku rešavanja zahteva utvrđeno da je Tešo Tešić do 19. maja 1992. godine bio učesnik oružanih akcija u sastavu jedinica Teritorijalne odbrane RSK i jedinica policije koje nisu bile u organizacijskom sastavu bivše JNA, VJ i Vojske SCG, na osnovu čega je doneo rješenje kojim je zahtev za izdavanje uverenja o učešću odbijen.
Pokrajinski sekreterijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova rešenjem broj: 001490118 2024 99361 000 000 000 001 od 28. maja 2024. poništio je prvostepenu odluku i predmet vratio prvostepenom organu na ponovni postupak, od kojeg je Tešo 27. juna 2024. dobio opširno uputstvo o tome kakve sve dokaze mora priložiti u ponovljenom postupku, uz upozorenje da “izjava stranke i drugih lica, bez obzira u kom obliku je data ne smatra se dokaznim sredstvom u smislu čl. 141.,142. i 143. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica (“Sl. Glasnik RS” 18/20). Upis u vojnu knjižicu izvršen bez poziva na odgovarajuću službenu evidenciju ne smatra se dokaznim sredstvom”,
Da bi došao do statusa ratnog vojnog invalida, Tešo će i u ponovljenom postupku predhodno morati dokazati status borca. A kako kad je jedino merodavno ono što piše u službenim evidencijama Ministarstva odbrane, a oni su se već izjasnili: priznaju mu učešće u oružanim akcijama u sastavu jedinica TO RSK i jedinica policije, koje nisu bile u organizacijskom sastavu bivše JNA, VJ i Vojske SCG (!?). što nije dovonjno da mu se prizna status borca.
Tešo je već u žalbi na prvostepenu odluku naveo da je “opštepoznata činjenica da su se sve oružane akcije na teritoriji bivše Jugoslavije isključivo obavljale pod kontrolom vojske JNA, te da su TO i JNA bile komponente oružanih snaga SFRJ, u suprotnom bi se TO smatrala terorističkom organizacijom”.
I Tešo tvrdi da su i neki njegovi saborci ostvarili status borca, pa sam mu savetovao da pribavi njihova rešenja o priznanju tog statusa, da posebno obrati pažnju na koju VP su dobili to priznanje, i da ih svakako dostavi kao dokaz o postojanju dvojnih evidencija o vojnim jedinicama ili o duplim aršinima kod odlučivanja o statusu borca.
I Ljuban i Tešo ubeđuju me da im je mnogo više stalo do priznanja statusa borca nego do eventualnih benefita koje taj status donosi. Sa njima se slaže i Dragan, koji kaže da se ne može hvaliti sa svojim statusom borca dok takav isti status ne dobiju i njegovi saborci. Verujem i Ljubanu i Teši i Draganu. Još samo da im poveruju i oni koji odlučuju. A trebali bi. Ako je problem u propisima, treba ih menjati.
“Politika”, štampano izdanje, 23. jula 2024.
