RTS, 03. 08. 2025, ’Oluja je pogrom – pamtimo zauvek‘, državni komemorativni skup u Sremskim Karlovcima

Tri decenije od egzodusa srpskog naroda iz nekadašnje Republike Srpske Krajine u hrvatskoj akciji “Oluja”, obeleženi su večeras u Sremskim Karlovcima. Održan je komemorativni skup pod nazivom “Oluja je pogrom – Pamtimo zauvek”. Patrijarh srpski Porfirije je u besedi “zamolio narod da se izdigne iznad razdora i sukoba u doba kada ceo svet prolazi kroz iskušenja”.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da se obeležavanjem progona srpskog naroda u “Bljesku” i “Oluji” čuva sećanje na njih. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da Srbi trpe ogromnu nepravdu već 30 godina i da mu je dozlogrdilo da sluša laži međunarodne zajednice o vladavini prava, ali i da moraju da očuvaju mir i stabilnost. Održani su parastos i odavanje pošte u Banjaluci i u pojedinim sredinama u Hrvatskoj.

 

Vučić: Trpimo nepravdu 30 godina, ali moramo da sačuvamo mir

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na početku obraćanja da se nikada do sada na obeležavanju akcije “Oluja” nije okupilo ovoliko građana, bez obzira na kišu i loše vremenske uslove.

“Govoriću iz srca i duše, a ne iz glave. Hvala svim Krajišnicima, ogromno je njihovo srce, a najviše kuca za Srbiju. U Srbiju su morali da se presele – da sačuvaju žive glave, ali i da žive i rade za Srbiju. Voleli ste i volite Srbiju, više i od svojih kuća i domova. Hteli ste sa svojim narodom da budete i živite”, naveo je predsednik Srbije.

Vučić je naveo da mora da im se izvini što ih niko nije dočekao kako dolikuje i priliči, već su ih krili od Beograđana, Novosađana i “još nekih urbanih ljudi” koji nije trebalo da vide kakva je nesreća zadesila srpski narod.

“Večeras ću da govorim o nečemu potpuno drugom – nepravdi. Govoriću o svemu onome što su nama Srbima uradili u prethodnih 30 i više godina. Uništili su nam Jugoslaviju, rekavši da Srbi ne mogu da žive u jednoj državi. Onda su rekli da neće da nam diraju Kosovo i Metohiju. Kada je izbio sukob u Krajini, kovali su zavere i planove da sruše Srpsku Krajinu. Pričali su kako je veličanstveno ubiti 2.500, a proterano 250.000 ljudi. Naterali su nas da ćutimo i govorili gledajte Srbiju u budućnosti”, naveo je Vučić.

Predsednik Srbije je objasnio da su im posle naveli da ne mogu da sačuvaju ni KiM, pa je zatim usledilo bombardovanje SR Jugoslavije, bez saglasnosti Ujedinjenih nacija.

“Moglo im se. Onda nisu dali ni da Crna Gora bude uz Srbiju, pa su dve godine kasnije uzeli i 14 odsto teritorije koja je duša i srce naroda – Kosovo i Metohiju. Ni to im nije bilo dosta, pa pogledajte sudbinu predsednika Republike Srpske. Kako su se odnosili prema Radovanu Karadžiću, Biljani Plavšić… A sve pod sloganom vladavine prava… Srce i duša mi ne daju više da to trpim. Sve vreme vode politiku slabljenja Srbije”, naglasio je Vučić.

Naveo je da je srpski narod neće da se odrekne svog imena i prezimena, odnosno, njegov najveći deo.

“Našli su nekoliko srpskih slugu, kao što su ih i nacisti našli od 1941. do 1945. godine. Kao što su ih i Austrijanci imali u Prvom svetskom ratu, kao što su ih i Bugari imali u Balkanskom ratu. Ne diramo u tuđe države, samo hoćemo da čuvamo svoje srpsko ime i prezime. Dozlogrdilo nam je, a daćemo sve od sebe da sačuvamo mir. Molim predsednika Dodika da čuva mir i stabilnost. Molim sve druge u Republici Srpskoj da se ujedine i bore za očuvanje Srpske”, naglasio je Vučić.

Zaključio je da je došao “vakat za ukidanje i nestanak Republike Srpske”.

“Garantujem vam u ime Republike Srbije, i u moje ime, barem dok sam predsednik Srbije – biće i živeće Republika Srpska i ništa joj nećete moći. Čuvaćemo mir i stabilnost, ali ćemo biti dovoljno sposobni i jaki da svoju zemlju odbranimo mnogo bolje nego što smo to umeli i uspeli pre 26 ili 30 godina”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

 
Dodik: Republika Srpska je vezana za Srbiju, tako će i ostati

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik podsetio je u obraćanju da obeležavajući iz godine u godinu stradanje srpskog naroda u ‘Bljesku’ i ‘Oluji’ čuvamo sećanje na njih i otimamo ih od zaborava.

“Na kraju ratova u bivšoj Jugoslaviji sveli su nas Srbe u BiH na trećinu, a mi nismo nikakav trećina, mi ne želimo da nas podele. Ja stojim ovde dostojanstveno kao čovek i kao Srbin, pred stradanjima koje je naš narod prošao i u Krajini i u Bosni i Hercegovini. Moramo se okupiti, mi u Republici Srpskoj želimo da vidimo veliku Srbiju, onu koja se razvija, koja ima puteve i bolnice. Ovo nije politički miting, ali svi moramo da stanemo iza Aleksandra Vučića, jer gde je ova ovde druga Srbija, oni koji blokiraju sve već mesecima. Mi želimo veliku Srbiju koja će stati iza Republike Srpske, jer mi moramo da preživimo”, rekao je Dodik.

Predsednik RS je za akciju Oluja rekao da je to bila akcija američke vlasti.

“Klintona i drugih, koji su predali hrvatskim vojnicima. To je završilo etničkim čišćenjem, tako da nema šanse da se tamo vrati srpski narod. A nama su ‘prosipali’ priču kako su oni mirovnjaci, da bi na kraju bivše Jugoslavije, nas u Republici Srpskoj sveli na trećinu, s kojom misle da i sa njom treba da se obračunaju. A RS je dostojanstvena i velika, vezana za Srbiju, što će i ostati. Ne želimo da nas podele i razdvoje, jer nisu nam dali slobodu, i to rade već vekovima”, poručio je Dodik.

Predsednik RS je rekao da “uvek kada smo oprostili zločin, to je bio početak novog zločina nad nama”.

“Moramo da kažemo šta hoćemo, nosite se i vi i vaša vladavina prava, kakva vladavina prava? Pustite nas na miru, moramo da stanemo i da se narod konsoliduje, oko politika. Bosna i Hercegovina nije moja država, moja država je Srbija i Republika Srpska, i ne vređam nikoga. Zašto vam to smeta što kažem? Navijam za Srbiju, ne navijam za BiH, hoćete da nas isterate, da nestanemo na neki možda drugačiji način nego što je to učinjeno u Hrvatskoj”, rekao je Dodik.

Naveo je da je srušen Dejtonski sporazum i da su ostale samo olupine sporazuma koji brane.

“Isti koji su isterali Srbe iz Krajine su sada protiv RS. Ne mrzim ljude, ni muslimane, mrzim njihove politike koje su protiv nas. Boriću se zato što sam Srbin, zato što ne želim da izgubim nijedan gram srpske zemlje. Živela Republika Srpska, živela Srbija”, poručio je Milorad Dodik u Sremskim Karlovcima.

 

 

Sećanja i svedočenje preživelih Srba

Srbi iz kolone izbeglih iz Hrvatske obratili su se okupljenima u Sremskim Karlovcima, iznoseći sećanja i svedočenja koja su doživeli tokom egzodusa i progona Srba iz Hrvatske.

Prisutnima su se obratili i Srbi koji su tokom “Oluje” ostali bez članova porodice i oni koji još uvek tragaju za nestalima.

Jovana Hrvačević, koja govori u ime prognanih i nestalih u “Oluji”, ističe je da su nju i njenu porodicu 4. avgusta probudile granate.

“Otac je bio na ratištu, a majka, baka i strina su panično šetale po kući, ne sluteći šta nas čeka. Ja, tada dete od sedam godina, nisam bila svesna onoga što se oko mene događa. Danas shvatam koliko je sve to bilo strašno i koliko su naši životi bili ugroženi. Nešto kasnije, mi deca, iskrali smo se na guvno da se igramo, ne znajući da smo na to mesto došli poslednji put. Majka je panično došla po nas i tada sam poslednji put videla moje drugarice Marijanu, Tanju, Marinu i Bilju. Čekali smo oca da se vrati kući. Sumrak se već spuštao i iz sela su skoro svi otišli – kuće su bile zatvorene, dvorišta prazna, tišina je bila teška kao kamen“, priseća se Hrvačevićeva.

Navodi da su konačno krenule, a da je ispred bila nepregledna kolona.

“Jutro je svanulo, a kolona je postala još veća. Ljudi umiru i sahranjuju ih pored puta. Evo nas na Petrovačkoj cesti, oko nas sve gori. Bombardovali su kolonu nedužnih ljudi. Prolazimo pored kamiona u plamenu, kasnije saznajemo da je u njemu poginulo petoro male dece. Stižemo u Srbiju – sloboda konačno. Ni slutili nismo da nam je majka životno ugrožena. Bila je u šestom mesecu trudnoće, nosila je mog brata. Usled stresa, bebi je prestalo da kuca srce”, ukazuje Hrvačevićeva.

Ističe da je zahvaljujući doktorima iz bolnice “Dragiša Mišović” u Beogradu njena majka preživela, ali da za nerođenu bebu nije bilo šansi.

“U ovim predivnim Sremskim Karlovcima sam upoznala supruga čija je životna priča slična mojoj. Udala sam se i otišla u Ameriku. Nisam se tamo puno zadržala. Ne mogu ja bez moje Srbije. Ja sam Jovana Hrvačević, dete ‘Oluje', danas supruga pravoslavnog sveštenika i majka Dušana, Jovana i Vasilija. Da nikad ne zaboravimo sećanja na Krajinu, čija smo deca, mržnju koja nas je proterala, beznađe i strah koji nas je obuzimao dok smo u nepreglednoj koloni spašavali gole živote i nadu i spasenje koje smo dobili tamo gde smo jedino slobodni – u majci i otadžbini našoj, voljenoj jedinoj Srbiji”, zaključuje Hrvačevićeva.

 

 

Beseda patrijarha Porfirija: Molimo se za nevine žrtve i ljubav među ljudima

“Krst nositi nama je suđeno” i “Vaskrsenja ne biva bez smrti” reči su Njegoševe na koje je podsetio patrijarh Porfirije u besedi u Sremskim Karlovcima posle parastosa održanog za nastradale u akciji “Oluja”. Patrijarh je podsetio da moramo da se sećamo stradalih u Oluji, ali i u svim drugim pogromima, ali i da ne zlopamtimo.

“Moramo dublje da proniknemo u reči Hristove ”Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe’ pa i ‘ljubi neprijatelja svog’ jer to malo ko čini, a to mogu samo istinski hrišćani. Imajući u vidu Hristove reči da ne dozvolimo ono što se često dešava među nama, a to je da mrzimo, jer to uvodi u spiralu zla u kojoj svi postajemo gubitnici. Ljubav dugujemo jedni drugima, pre svega u porodici, potom prema ljudima u neposrednom okruženju, svojim komšijama, na poslu… I tek potom možemo da imamo mir sa svima, ma koliko bili drugačiji i udaljeni jedni od drugih. Molim ceo narod da u vremenu kada svi i ceo svet prolazi kroz iskušenja, da se izdignemo iznad razdora i sukoba”, poručio je patrijarh Porfirije u besedi.

Patrijarh je podsetio da smo potrebni jedni drugima, da ne možemo jedni bez drugih, da treba da praštamo i tražimo oprošta jedni od drugih.

“Da ne budemo isključivi među sobom, već da otvorimo svoja srca jedni za druge, da znamo da niko nije višak i da je svako dragocen, da živimo jedni za druge, a ne samo jedni pored drugih, da budemo trpeljivi jedni prema drugima, saosećajni, milostrdni, da čuvamo hrišćansko i ljudsko dostojanstvo jedni drugima. Jednom rečju, da svako od nas bude bolji Bogu i da bude bolje bližnjem, kako bi nam onda svima kao jednom narodu bilo bolje.To mora biti naš izbor ako želimo da se i dalje nazivamo i da budemo deca Svetog Save”, rekao je u besedi patrijarh Porfirije.

 

 

Počelo obeležavanje Dana sećanja na stradale u “Oluji”

U Sremskim Karlovcima počelo je obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane u hrvatskoj oružanoj akciji “Oluja”, a obeležavanju prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Obeležavanju Dana sećanja prisustvuju i patrijarh srpski Porfirije, potomci i članovi porodica stradalih u “Oluji”, predsednici skupština Srbije i Republike Srpske Ana Brnabić i Nenad Stevandić i narodni poslanici, predsednik Vlade Srbije Đuro Macut, članovi vlada Srbije i Republike Srpske, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, predstavnici lokalnih samouprava u Srbiji i Republici Srpskoj, predstavnici Srba iz regiona, predstavnici boračkih organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, kao i veliki broj građana.

Obeležavanje je počelo pomenom koji služi patrijarh Porfirije, a potom će se okupljenima obratiti patrijarh i predsednici Vučić i Dodik.

 

 

Vučić u Banstolu obišao porodicu koja je u “Oluji” proterana iz okoline Knina

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je porodicu Radan, na Banstolu, koja je u Srbiju stigla u izbegličkoj koloni u avgustu 1995. godine iz sela Oton kod Knina, odakle je proterana u hrvatskoj oružanoj akciji “Oluja”.

Zajedno sa Vučićem su i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.

 

 

Srbi u Hrvatskoj organizuju centralnu komemoraciju u Donjem Žirovcu

Predstavnici Srba organizuju centralnu komemoraciju u mestu Donji Žirovac, koja se nalazi na cesti Glina – Dvor na Uni. Ta cesta bila je jedini put spasa za izbeglice sa Banije i Korduna tokom akcije “Oluja”, ali spasa nije bilo za 78 ljudi, od čega 48 civila. Toliko ih je stradalo u napadu na izbegličku kolonu i za taj zločin do danas niko nije odgovarao.

Zato je tu u blizini, uz samu ulicu, položeno 78 belih ruža i time je završen centralni deo komemoracije.

Prethodila su obraćanja Milorada Pupovca iz Srpskog narodnog vijeća i Vesne Teršelić iz organizacije Dokumenta, koja je i popisala broj stradalih na cesti Glina – Dvor na Uni.

 

Arbutina: Sećanja ne blede, mladi imaju želju da što više saznaju o životu svojih predaka

Istoričar i vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina, koji je kao dvoipogodišnji dečak bio u koloni prognanih iz Hrvatske, rekao je za RTS da sećanja ne blede i da su iz godine u godinu sve jača.

“I kada se promišlja o tim temama i kada se prisećate sa svojim sunarodnicima koji su prošli sličan put, proterani iz Republike Srpske Krajine, ta sećanja su svakako mnogo živopisnija. Svaki čovek, a pogotovo mi mladi ljudi koji smo u tom trenutku bili deca, imamo želju da što više saznamo o tim krajevima, istoriji, kulturi, tradiciji i načinu života, kako su naši preci živeli na tim prostorima vekovima unazad”, rekao je Arbutina.

Istakao je da je to progonstvo mlade podstaklo da izvuku najbolje iz sebe i da izgrade sebe kao osobe koje nikada neće odustati od svojih ciljeva, kako u privatnom, tako i u društvenom životu.

 

 

U Hrvatskoj dva pogleda na obeležavanje akcije “Oluja”

U Hrvatskoj su dva pogleda na obeležavanje akcije “Oluja”, javlja reporter RTS-a. Jedan je da je Hrvatska pre 30 godina izborila svoju nezavisnost, ne pominjući da je zbog toga više od 200.000 Srba moralo da napusti svoj dom.

Drugi pogled je, manjinski, srpski, da su ovo dani tuge i podsećanja na vreme kada su morali zauvek da napuste svoja ognjišta.

Ove godine sve se to dešava uz nešto veći nacionalni naboj. Počelo je koncertom Marka Perkovića Tompsona početkom jula, nastavljeno je velikom vojnom paradom u Zagrebu, a sutra se u Sinju održava još jedan Tompsonov koncert.

Napadom na Knin, u zoru, 4. avgusta 1995. godine, počeli su sistematski zločini prema srpskim civilima i njihovoj imovini. Svega 48 sati od početka akcije “Oluja”, područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto.

Više od 220.000 ljudi, sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli su da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.

Izbeglima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd, već samo prolaz Bulevarom Arsenija Čarnojevića.

U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije 7. avgusta, skovanoj pod patronatom Franje Tuđmana.

U nastavku akcije u BiH, operacijom “Maestral”, hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.

Srbi koji su odlučili da se vrate na svoja ognjišta uglavnom danas žive bez struje i kvalitetne infrastrukture.

 

Sud u Hagu osudio hrvatske generale, pa ih oslobodio

Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.

Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Markač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije “Oluja”.

Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala.

Aprila 2011. godine, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice.

U presudi Anti Gotovini, Haški tribunal je utvrdio da je operacija “Oluja” u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice.

U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora.

Prema konačnoj presudi, operacija “Oluja” nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.

Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule počasnog građanina Anti Gotovini.

Srpska javnost ovu vest dočekala je sa razočaranjem.

 

 
Poginuo ili nestao 1.903 Srbina, prognano više od 220.000

 

U akciji “Oluja”, prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.903 Srbina.

Sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 220.000 Srba.

U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao “Dan pobede i domovinske zahvalnosti”, dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust Dan sećanja na stradale i prognane Srbe.