1990. – Neidentifikovana lica napala su nožem člana Srpske demokratske stranke u Benkovcu Miroslava Mlinara i povredila ga. Dežurni ljekar u zadarskoj bolnici je konstatovao „lakše tjelesne povrede, odnosno posjekotine koje nisu zahvatile organe, krvne žile, živce ili mišiće“. Ubrzo su se članovi SDS organizovali, došli po Mlinara i prevezli …
e-Veritas, 15.05.2026, HRONOLOGIJA RATA U HRVATSKOJ 1991-1995 – 15. maj
1990. – Obavljena je uobičajena majska smjena na čelu Predsjedništva SFRJ. Za predsjednika Predsjedništva SFRJ u narednom jednogodišnjem mandatu izabran je Borislav Jović (Srbija), a za potpredsjednika Predsjedništva SFRJ Stipe Šuvar (SR Hrvatska). 1991. – Na sjednici Predsjedništva SFRJ nije izabran šef države. Stjepan Mesić, predstavnik Hrvatske, nije …
e-Veritas, 15. 05. 2026, На данашњи дан – 15. мај
1943 – Распуштена Коминтерна. 1955 – У Бечу потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938. године. 1987 – Рођен Марко Јагодић Куриџа (Задар, 15. 5. 1987), српски кошаркаш. Играо је на позицији крилног центра. Јагодић Куриџа …
e-Veritas, 06.05.2026, HRONOLOGIJA RATA U HRVATSKOJ 1991-1995 – 6. maj
1990. – HDZ je zahvaljujući većinskom sistemu, osvojila dvije trećine poslaničkih mjesta u sva tri vijeća Sabora Hrvatske, iako je dobila 41,5% glasova, a Franjo Tuđman je izabran za predsjednika Predsjedništva Hrvatske. 1991. – U devet časova, putem interne radio-stanice, predjsednik Nezavisnog sindikata Brodograđevinske industrije Split i …
e-Veritas, 02.05.2026, HRONOLOGIJA RATA U HRVATSKOJ 1991-1995 – 2. maj
1991. – U Pakracu i okolini noć je protekla u znaku eksplozija i diverzija. – Grupa pripadnika hrvatske Specijelna jedinice policije “Poskoci” upućena je na brdo Štrkovača na putu Benkovac-Polača sa zadatkom zaposjedanja brda. Dolaskom neposredno pred vrh pripadnici jedinica MIlicije SAO Krajine na njih su otvorili rafalnu paljbu iz …
e-Veritas, 02. 05. 2026, На данашњи дан – 2. мај
1567 – Умро Марин Држић (1508. Дубровник – 2. 5.1567, Венеција, Млетачка Република), највећи писац ренесансног Дубровника српског порекла. Комедије “Помет”, “Пијерин” и “Ђухо Крпета” изгубљене су или сачуване у фрагментима. Остала дела: комедије “Скуп”, “Манде”, “Аркулин”, алегорична пасторално-музичка комедија “Плакир”, рустикална комедија “Новела од станца”, пасторале “Тирена”, “Венера и …