Одбрана западнокрајишких општина РС од хрватске агресије сматра се најзначајнијим догађајем за опстанак Републике Српске, јер је послије два мјесеца потписан Дејтонски споразум и она је и званично призната од свијета.
На челу Војске РС тада је стајао храбри генерал Момир Зец, који није допустио хрватској војсци да узме педаљ западне Крајине и Козаре, каже за „Новости“ три деценије послије битке да се 18. и 19. септембра 1995. одлучивало да ли ће Република Српска постојати или не!
– Хрватска војска се одморила послије „Олује“ и након зеленог светла западних сила кренула је у акције „Уна“ и „Врбас“ са циљем да заврши са Српском јер се знало да ће ускоро бити преговори о миру. И сва наша српска судбина је стала у та два дана – каже за „Новости“ генерал Зец, три деценије послије битке у којој се одлучивало да ли ће РС постојати или не. – Кључ побједе био је морал људи који су бранили Козарску Дубицу, Нови Град и Костајницу, али и поверење народа у своју војску. Да је којим случајем народ кренуо да бијежи и да није вјеровао да ће војска да га одбрани, ми данас не бисмо имали Републику Српску. Ово је била кључна битка за опстанак и није било поправног. Знало се да ако овдје изгубимо, губимо све, нема ни Бањалуке ни Српске. Зато је народ остао уз војску што нам је додатно дало снагу да на Хрвате ударимо свом силом коју смо тада имали.
Одбрана западнокрајишких општина РС од хрватске агресије сматра се најзначајнијим догађајем за опстанак Републике Српске, јер је послије два мјесеца потписан Дејтонски споразум и она је и званично призната од свијета.
На челу Војске РС тада је стајао храбри генерал Момир Зец, који није допустио хрватској војсци да узме педаљ западне Крајине и Козаре, каже за „Новости“ три деценије послије битке да се 18. и 19. септембра 1995. одлучивало да ли ће Република Српска постојати или не!
– Усташе су 1942. дошле на Козару, 1995. усташе неће ни педаљ Козаре узети док сам ја овдје – присјетио се генерал своје поруке Врховном штабу ВРС.
Он каже да ће и старјешине ВРС Пантелија Ћургуз, Маринко Гвозден, Душан Ђенадија, Ранко Дабић, Владо Живковић, Бошко Гвозден, Миодраг Сувајац и Милорад Вуклиш остати златним словима уписани у историју Српске јер су на Уни потукли хрватску војску до ногу.
ОДЛУЧНОСТ НАРОДА ДА ОСТАНЕ
НОВИНАР РТРС Недељко Лајшић је поводом три деценије херојске одбране Козарске Дубице, Костајнице и Новог Града снимио и документарни филма „Тајфун са Козаре“, који ће у ове три општине бити приказати 18. и 19. септембра.
– Ово је филм о херојству које на овим просторима можда чак није виђено. Одлучност народа да остане на свом огњишту је био највећи мотив нашој војсци. Зато смо и побиједили – каже Лајшић.
– Кад је видео како су прошли код Козрске Дубице,Костајнице и Новог Града, Анте Готовина је наредио из Сплита да, 9. октобра, покушају још једном да заузму Бањалуку и то са стране Мркоњић Града и Мањаче. У акцији „Јужни потез“ опет уз помоћ тзв. Армије БиХ кренули су према Бањалуци али су и ту поражени. Тако је одбрањена РС – прича генерал Зец и додаје да је хрватска војска документовала свој највећи пораз, направила десетине анализа пораза и тражила одговорност генерала, док Република Српска ни послије три деценије није на прави начин документовала ову побједу.
Пантелија Ћургуз, један од легендарних старјешина ВРС и командант одбране Козарске Дубице, каже за „Новости“:
– У септембру 1995. пораз није био наша опција. Град је био пун избјеглица из „Олује“ који су само мјесец раније прешли преко моста на Уни и дошли у Козарску Дубицу. Ти људи су били сјенке некадашњих људина. Остали без ичега, празних погледа. И онда их Хрвати нападају поново након мјесец дана. Гледао сам те људе и моје Козарчане који нису хтјели нови Јасеновац, Градину, Млаву нити да нас усташе поново кољу и бацају у Уну.
Izvor: https://vecernjenovosti.ba
Povezani tekstovi
