D.I.C. Veritas

Politika, 12.12., Savo Štrbac: Optužnice


U poslednjih nekoliko dana iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije stizale su izjave da je nedavno podignuta optužnica protiv Rajka Kričkovića, od strane Županijskog tužilaštva u Rijeci, prva, samim tim i istorijska, za ratni zločin nad Srbima u akciji „Oluja”, a rezultat je saradnje tužilaštava Srbije i Hrvatske. Ponovio je to i tužilac Vukčević na dan hapšenja 15 osoba osumnjičenih za otmicu u Štrpcima.

Istina je, međutim, samo to da je optužnica protiv pomenutog Kričkovića rezultat saradnje tužilaštava Srbije i Hrvatske. Ali ne i da je to prva optužnica za zločine nad Srbima u „Oluji”.

Prvu optužnicu je podiglo Županijsko tužilaštvo u Šibeniku 1. marta 2002. protiv Bože Bačelića, Ante Mamića, Luke Vuke i Jurice Ravlića koja ih je teretila da su 11. avgusta 1995. u mestu Prokljan, u zaleđu Šibenika, Bačelić kao komandir voda, a ostali kao pripadnici tog voda Izviđačke čete 113. brigade HV-a, ubili pa zapalili ispred njihove kuće civile Nikolu Damjanića (1919) i njegovu suprugu Milicu (1921). Pomenuto tužilaštvo je 11. maja 2007. proširilo optužbu u odnosu na Bačelića, Mamića i Ravlića da su 9. ili 10. avgusta 1995, u zaseoku Mandići, opština Kistanje, ubili zarobljenog vojnika RSK Vuka Mandića. Prvostepena presuda Županijskog suda u Splitu objavljena je 13. juna 2013: Božo Bačelić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od pet godina i deset meseci, dok su ostali oslobođeni optužbe. Presudom od 27. marta ove godine Vrhovni sud je Boži Bačeliću preinačio prvostepenu presudu na sedam godina zatvora.

Takođe, Županijsko državno tužilaštvo u Zagrebu je 15. decembra 2010. podiglo optužnicu protiv Frane Drlje, Bože Krajine i Igora Benete, a terete se da su 25. avgusta 1995. za vreme trajanja akcije pretrage terena pod nazivom „Oluja obruč”, kao pripadnici ATJ Lučko, u selu Plavno, zaseoku Grubori, kod Knina, ubili šest civila i zapalili većinu objekata i gospodarskih zgrada. U toku trajanja postupka objavljeno je da je Igor Beneta izvršio samoubistvo vešanjem. Veće za ratne zločine Županijskog suda u Zagrebu je 6. juna ove godine objavilo prvostepenu presudu kojom su obojica optuženika oslobođena optužbe. Tužilaštvo je najavilo žalbu, ali presuda do danas nije ni dostavljena strankama.

Hrvatsko pravosuđe je po završetku akcije „Oluja” procesuiralo nekoliko ubistava srpskih civila, ali su ta dela, po zvaničnom stavu Vrhovnog suda da „branitelji države koja je žrtva agresije ne mogu biti optuženi za ratne zločine”, bila kvalifikovana kao klasični zločin. Najbolji primer takve „naopake” prakse su ubistva sedam civila u selu Gošiću 28. avgusta i devet civila u selu Varivode 20. septembra 1995, za koja su bila optužena šestorica pripadnika HV-a pod kvalifikacijom „ubistva iz koristoljublja”. I ovaj slučaj je na prvom suđenju završio oslobađajućom presudom u nedostatku dokaza, a na ponovljenom odbijajućom zbog odustanka tužioca.

Što se pomenutog Rajka Kričkovića tiče, Županijsko tužilaštvo u Rijeci ga tereti da je, kao pripadnik 118. domobranske pukovnije HV-a iz Gospića, u selu Kijani od 15. do 28. avgusta 1995. iz vatrenog oružja usmrtio civile Radomira i Miru Sovilj ispred njihove kuće, dok je njihovu majku Maru zapalio zajedno s kućom i stokom.

Svi navedeni slučajevi bili su obuhvaćeni i optužbom pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u predmetu „Oluja”. Pretresno veće je utvrdilo de su zločini zaista počinjeni i osudilo generale Gotovinu i Markača, prvog kao glavnokomandujućeg u toj akciji, a drugog kao komandanta Specijalne policije MUP-a RH, na dugogodišnje kazne zatvora, ali ih je žalbeno veće, onom spornom Meronovom presudom, oslobodilo optužbe.

Možda nije naodmet reći i to da je optuženi Rajko Kričković srpske nacionalnosti, da mu je otac rođen u selu Kijane u koje je i sam često dolazio iz Zagreba u kojem je živeo, i da je dobro poznavao ljude koje je pobio.

Prema tome, 19 godina posle akcije „Oluja” u kojoj je stradalo oko 1.850 Srba, jedini pripadnik hrvatskih oružanih snaga koji je osuđen pravosnažnom presudom Vrhovnog suda Hrvatske (sedam godina zatvora) je komandir voda Izviđačke čete 113. brigade HV-a Božo Bačelić.

Ministar pravde Srbije Nikola Selaković pozdravio je hapšenje osumnjičenih za zločin u Štrpcima i naglasio da očekuje da se procesuiraju i svi koji su činili zločine nad Srbima na prostoru bivše Jugoslavije. Slažem se sa izjavom ministra Selakovića, ali mi nije jasno od koga očekuje da procesuira i sve počinioce zločina nad Srbima.

Informaciono-dokumentacioni centar „Veritas”

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail