D.I.C. Veritas

Вечерње новости, 18.02.2015., Саво Штрбац: Жмурили на нестале Србе


Хрватска унедоглед отеже са ексхумацијама групних гробница. До сада су нестали били ексклузива хрватских званичника, па се добијао утисак да међу несталима и нема Срба

НОВОИЗАБРАНА хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, у свом инаугуралном говору, истакла је да ће у односима са Србијом посебно место имати статус несталих у Домовинском рату.

Српски премијер Александар Вучић, након инаугурације и састанка са хрватском председницом, на питање хрватских новинара изјавио је да проблем несталих у рату у Хрватској треба сагледати објективно и једнако се посветити откривању судбине и несталих Хрвата и Срба нагласивши: “Ми желимо да се тај проблем реши, али морате разумети, а о томе нико не жели говорити, несталих особа није мање ни с друге стране.”

До сада су нестали били ексклузива хрватских званичника, па се добијао утисак да међу несталима и нема Срба или, ако их има, да је до расветљавања њихових судбина Србима много мање стало него Хрватима.

Колико је несталих на подручју Хрватске?

На српској страни је, према “Веритасовим” подацима од 15. фебруара 2015. године, у рату и пораћу деведесетих прошлог века на територији РХ и бивше РСК укупно погинуло и нестало 7.180 особа, од чега их је 5.279 (73%) сахрањено (породице потврдиле идентификацију, преузеле и сахраниле посмртне остатке) док их се 1.901 (27%) још води у категорији несталих.

Међу несталима је 515 (27%) жена и 1.331 (69%) цивил, док их је 39 процената старије од 60 година и 7 процената непознате доби, а и то су по правилу они најстарији. Највише их је нестало у првој (36%) и у последњој (54%) ратној години. С обзиром на протек времена од престанка ратних дејстава, мала је вероватноћа да је неко са списка несталих међу живима, тако да се и нестали већ одавно сматрају погинулима.

Погинули и нестали су углавном српске националности, док је један мањи број других националности, али су живели или ратовали са Србима у РСК.

Нажалост, овај “Веритасов2 списак погинулих и несталих није коначан. Тренутно се у поступку верификације налази још неколико стотина особа за које постоји велика вероватноћа да су такође погинули и нестали у ратном периоду на подручју РХ и РСК.

На крају излагања доказа пред Међународним судом правде, у марту прошле године, у прилог тужби Хрватске против Србије због геноцида, њена заступница Весна Црнић Гротић, затражила је да суд Србији наложи да пружи информације о 865 особа које се још воде као нестале.

Колико је мени познато, Србија је Хрватској дала све расположиве податке о несталима на територији Србије и Хрватске. Могуће је да у Србији има појединаца који знају за неке масовне и појединачне гробнице на подручју бивше РСК, који из страха због могућих последица ћуте о томе. Углавном проговоре када већ буду откривени и тек тада су спремни да дају информацију или на лицу места покажу неку скривену гробницу. Последњи такав случај се десио пре две године када је један Србин открио масовну гробницу у селу Сотин у Источној Славонији, а заузврат пред српским правосуђем добио статус “оптужени сарадник” што му гарантује мању казну.

С друге стране, Хрватска унедоглед отеже и са ексхумацијама познатих локација групних и вртних гробница. Термин “групна гробница” означава локацију у којој су покопани лешеви које су покупиле службене државне институције приликом асанације терена коју прати одређена документација (протоколи) о жртви, док термин “вртни гроб” означава локацију где су жртву покопали рођаци, мештани или случајни пролазници, у правилу уз њену кућу, без знања надлежних државних органа и без икакве попратне документације.

“Веритас” располаже поузданим подацима за још око 380 регистрованих гробних места у којима се налазе неидентификовани посмртни остаци смртно страдалих Срба на подручју Хрватске у рату деведесетих, од којих је нешто мање од половине из категорије групних гробница, који и скоро двадесет година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумације.

У задњих четрнаест година из заједничких, масовних и појединачних гробница на подручју Хрватске и бивше РСК ексхумирано је укупно 1.314 посмртних остатака српских жртава, од чега их је до сада 898 идентификовано, док их 416 још чека на идентификацију. Ми у “Веритасу” сматрамо да би и идентификација ексхумираних посмртних остатака могла ићи много брже, али, нажалост, и то углавном зависи од спремности хрватске стране.

Разговор хрватске новоизабране председнице и српског премијера је и први корак у реализацији препоруке из недавно објављене пресуде МСП по узајамним тужбама Хрватске и Србије о геноциду упућене обема државама да убрзају решавање судбина несталих и са једне и са друге стране.

Саво Штрбац, председник Центра “Веритас”

 
facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail