D.I.C. Veritas

Politika, 21.07.2014., Savo Štrbac: Oluja u Strazburu


Počeli su sudski postupci po 21 tužbi protiv Republike Hrvatske

Hrvatska vlada je 10. jula donela odluku o osnivanju Međuresorne radne grupe za podršku Kancelariji zastupnika Hrvatske pred Evropskim sudom za ljudska prava, u pripremi predmeta koji se odnose na istrage ratnih zločina počinjenih za vreme ili neposredno posle akcije „Oluja” 1995. godine. Iz izjave potpredsednika vlade Ranka Ostojića saznajemo da su pred sudom u Strazburu počeli sudski postupci po 21 tužbi protiv RH, čiji podnosioci smatraju da državna tela nisu sprovela efikasnu istragu smrti njihovih rođaka, civila poginulih za vreme ili neposredno posle „Oluje”. U svakom predmetu država treba da dostavi prvo izjašnjavanje tom sudu najkasnije do 15. septembra. U radnu grupu određeni su iskusni predstavnici nadležnih tela uključenih u istrage ratnih zločina za vreme i neposredno nakon „Oluje”. U saopštenju sa sednice vlade ne navode se imena žrtava.

Jovo Repac (49), invalid, za vreme „Oluje” nije hteo zajedno s ostalim članovima porodice da napusti svoju kuću u Srbu. Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su 11. avgusta 1995. u asanaciji terena i pokopani su na groblju u Gračacu s posmrtnim ostacima još 153 srpske žrtve iz akcije „Oluja”. Njegovi ugljenisani posmrtni ostaci ekshumirani su 2001, a dve godine kasnije identifikovani i sahranjeni na mesnom groblju u Srbu. Uzrok smrti po zapisniku sa identifikacije: eksplozivne povrede. Porodica (supruga i dvoje dece) je podnela krivičnu prijavu protiv NN počinioca zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civila, a istovremeno, na osnovu Zakona o odgovornosti RH za štetu prouzrokovanu od strane oružanih i redarstvenih snaga tokom Domovinskog rata, i tužbu protiv države za naknadu štete u iznosu od 600.000 kuna (1 evro oko 7,5 kuna). Odbijeni su uz obrazloženje da ne postoji odgovornost države za smrt Jove Repca jer je „stradao na području koje se nalazilo u vreme odvijanja vojnih i borbenih akcija”. Istovremeno, tužitelji, članovi Jovine porodice, dužni su državi na ime parničnih troškova da isplate 85.000 kuna. Jovina porodica je, međutim, podnela tužbu sudu u Strazburu i nada se da se i njihov predmet nalazi među onih 21.

U „Oluji” je, prema „Veritasovim” podacima, stradalo više od 1.200 civila, najviše na način kao i Jovo Repac. Porodice mnogih od njih vodile su (i još vode) sporove protiv države RH. Izgubile su ih ako prethodno u krivičnom postupku nije utvrđena krivična odgovornost konkretnog pripadnika hrvatske vojske ili policije (do sada je pravosnažno osuđen samo jedan pripadnik HV-a). Ako ne zbog ratne štete, onda se zahtevi odbijaju zbog nemogućnosti da se dokaže da su ubice pripadnici oružanih snaga (teret dokaza leži na porodicama) ili, najčešće, zbog zastarelosti potraživanja.

Sredinom prošlog meseca Evropski sud u Strazburu je, međutim, doneo presudu po kojoj je država Hrvatska dužna da Ani Jelić iz Siska na ime odštete za ubijenog supruga isplati 20.000 evra i 1.000 evra na ime sudskih troškova. To je bio prvi proces koji je pred tim sudom pozitivno okončan u korist srpske strane, pa je privukao pažnju i ostalih. Aninog supruga, šezdesetogodišnjeg Vasu Jelića, 5. novembra 1991, iz njihove kuće u Sisku odveli su ljudi u maskirnim uniformama i više se nije vratio kući. Te jeseni u Sisku je na sličan način stradalo više od 120 Srba.

Tek 11. februara 1992. Ana je obaveštena da je telo njenog supruga pronađeno dva dana ranije u nekom žbunju u predelu Galdovo. Patolog je ustanovio prostrelne rane glave i grudnog koša. Anu su pozvali u mrtvačnicu zbog identifikacije pa, iako joj leš nisu ni pokazali, morala je potpisati da je to on. Sahranila ga je dan kasnije na groblju Viktorovac. Možda je, rekla mi je pre nekoliko nedelja, umesto muža sahranila kamenje.

Policija je podnela krivičnu prijavu protiv NN lica zbog Vasinog ubistva. Iako je bilo dovoljno očevidaca otmice, Vasine ubice nikada nisu otkrivene. Vasina supruga je protiv Hrvatske vodila parnicu za naknadu štete (tražila je 350.000 kuna za duševne boli i 20.000 kuna za izgradnju spomenika) i izgubila spor pred svim sudovima u RH, uz obavezu da državi plati troškove postupka u iznosu od 45.770 kuna. Hrvatski sudovi su zauzeli stanovište da je u konkretnom slučaju reč o zastarelosti potraživanja. Sudovi su isključili i mogućnost da bi se u konkretnom slučaju radilo o krivičnom delu ratnog zločina pošto „nije utvrđeno” da su ga odveli pripadnici hrvatskih oružanih snaga. Ana je tek tada stekla uslove da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, koji je preinačio presude hrvatskih sudova i presudio u njenu korist, istina uz iznose obeštećenja mnogo manje nego što je ona tražila. Sud je zaključio da je prekršen čl. 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima jer smatra da „vlasti nisu sledile verodostojne tragove o identitetu odgovornih počinilaca ubistva”.

Odluka Evropskog suda u slučaju „Jelić” značajna je za sporove srpskih porodica protiv Hrvatske. No, vlada Hrvatske se ne predaje. Međuresorna komisija istaknutih stručnjaka braniće presude svojih sudova. I budžet, naravno. A da je ista vlada na vreme osnovala sličnu međuresornu komisiju za otkrivanje ubica srpskih civila, siguran sam da bi bilo mnogo više otkrivenih i osuđenih počinilaca.

Informaciono-dokumentacioni centar „Veritas”
Savo Štrbac

objavljeno: 21.07.2014.

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail