D.I.C. Veritas

Политика, 14.09.2017. Саво Штрбац: ФЕЈСБУК ТЕРОРИЗАМ


“Крив је  што је дана 20. јула 2017. године утврђено да је на свом отвореном профилу на друшвеној мрежи Facebook јавно објавио три фотографије којима је могао приступити било ко и било који члан друштвене мреже Facebook, и то: фотографија на којој се окривљеник налази са још око 30-40 особа са заставом четничког Равногорског покрета, фотографија на којој се налази четнички војвода поп Ђујић и фотографија на којој се налази српски кошаркаш Радуљица са четничком шубаром на глави на којој је обележје тзв ‘кокарда’ на којој се налази ћирилични натпис ‘Врати се војводо на Динару поново', те на тај начин дакле, истицањем симбола, текстова, скица, цртежа реметио јавни ред и мир и узнемиравао грађане, чиме је учинио прекршај из члана 5. Закона о прекршајима против јавног реда и мира, те се темељем исте одредбе кажњава казном затвора од 16 (шеснаест) дана”.

Политика, 14.09.2017. Саво Штрбац: ФЕЈСБУК ТЕРОРИЗАМ

Овај злочин починио је Младен Лошић (1976) родом из Оћестова код Книна, који од августа 1995. живи у Србији, држављанин Србије и Хрватске,  по занимању машинбравар, ожењен, отац двоје малољетне деце, незапослен, некажњаван.

Пресуду је, по оптужби Одјела тероризма и екстремног насиља ПУ Шибенско-книнске, у име Републике Хрватске, 22. јула ове године, донела суткиња Прекршајног суда у Шибенику Мирјана Беламарић.

Ову пресуду, написану чак на четири густо типкане странице, донео ми је сам окривљени по повратку у Србију. Интересовало га је да ли се против такве пресуде може жалити било коме у Србији или у свету, уз објашњење да то  до сада није урадио јер је у правној поуци писало да жалба не одлаже извршење, па је мислио  да би у случају жалбе остао у затвору све док се иста не би решила, што је могло потрајати и дуже од 16 дана. Било му је стало да се што пре врати у Оћестово, где су му остали супруга и деца, пред којима је и ухапшен.

Окривљени није оспоравао да је све три фотографије ставио на свој профил на Фејсбуку, али се бранио да је то било доступно само његовим пријатељима на тој друштвеној мрежи и да  није имао намеру вређати и провоцирати хрватску јавност и узнемиравати грађане нити је тај његов поступак  мотивисан злочином из мржње. Ђујићеву фотографију је ставио на свој профил из чисте глупости не знајући да би се због тога могао наћи у неприлици; текст уз Радуљичину фотографију је стих из песме Баје малог Книнџе, који њему ништа не представља, а она групна фотографија сачињена је прије неколико година приликом парастоса жртвама “Олује” пред црквом св. Марка у Београду и случајно се нашао у онаквом окружењу.

На молбу да ми на свом профилу покаже инкриминисане фотографије,  одговори ми да их је скинуо, како је и обећао током суђења, што је урадио како би  заштитио породицу, која је остала у селу потпуно незаштићена.

Неупућени у збивања у Хрватској, на основу ове пресуде могли би извући закључак да се хрватско друштво жестоко обрачунава са свим покушајима релативизације и ревитализације неких тоталитаристичких режима и система из прошлих времена, посебно Другог светског рата. Упућенији знају да то није тако.

Управо у Хрватској у последнјих неколико година поново ескалира рехабилитација усташтва: скоро  годину дана  у Јасеновцу је била постављена спомен-плоча хосовцима са усташким поздравом “За дом спремни”; исти поздрав,  често праћен  и усташком иконографијом, редовно се чује на спортским теренима,  концертима, прославама и протестима;  снимају се “документарци” који фалсификују историјске чињенице; рехабилитују се осуђени злочинци из времена НДХ-а; дижу се споменици убицама амбасадора;  друштвене мреже су преплављене фотографијама Павелића и осталих усташких злочинаца, спаљују се српске новине усред Загреба…

Да ли је неко хапшен и  одговарао за таква (не)дела? Ако и јесте, колико ми је познато, нико није добио затворску казну. Мени се чини да је хрватска власт преко случаја “Лошић” нашла ефикасан начин  заштите од евентуалног повратка млађих генерација крајишких Срба на прадедовска огњишта.

 

Објављено у листу” Политика” 14.09.2017. (штампано издање)

 

 

 

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail