Политика, 26.07.2024, Саво Штрбац: Право Крајишника на статус борца

У последње време „Веритасу” се јавило више Крајишника због проблема у поступку признавања статуса борца по Закону о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица („Сл. гласник РС” 18/20).

Један од њих је и Љубан Дурман. Њему је решењем центра Министарства одбране (МО) Нови Београд Уп-1. бр. 543-1. од 22. априла 2024, које је потврђено решењем МО Регионалног центра Нови Београд број: Уп-2 бр. 20-2. од 29. маја 2024, одбијен захтев за издавање уверења о учешћу у оружаним акцијама у периоду од 20. јуна 1991. до 28. јануара 1993, које време је провео у саставу ВП 9143 Двор на Уни.

У решењу се наводи да је одлучујућа чињеница за решење ове управне ствари та да се доказивање статуса борца врши на основу писмених података којима располаже надлежни орган Републике Србије: „На основу података које смо добили од Управе за обавезе одбране Сектора за људске ресурсе, Министарства одбране Републике Србије, утврђено је да ВП 9143 Двор на Уни није била у организацијском саставу оружаних снага СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Републике Србије и да нема правног следбеника у војсци Србије. Евиденција се води на основу података о учешћу у рату, које су доставиле војне јединице. Уколико војне јединице нису доставиле податке, надлежни центар МО за локалну самоуправу не може издати предметно уверење јер нема података у службеној евиденцији.”

Можда би Љубан и прихватио такву одлуку управних органа да његов саборац Драган Штрбац није добио позитивну одлуку. Наиме, Регионални центар МО Београд, Центар Министарства одбране решењем број: Уп-1 бр. 673-2. од 12. јула 2023. године: „Потврђује да је Штрбац Миле Драган, стално настањен у Земуну, као војни обвезник учествовао у оружаним акцијама на територију СФРЈ у саставу ВП 9832 Двор у периоду од 26. јуна 1991. до 27. априла 1992. године, што укупно износи 307 дана. Уверење се издаје на основу службене евиденције, података из обрасца евиденције војних обвезника и има значај јавне исправе у смислу чл. 29 став 2 Закона о општем управном поступку, а служи у сврху признавања статуса борца и остваривања осталих права која по закону припадају, те се у друге сврхе не може користити.”

Решењем Одељења за друштвене делатности и локални економски развој, Одсека за друштвене делатности, Групе за борачко-инвалидску заштиту ГО Земун број: 580-307/2023. од 17. јула 2023. Штрбац Драгану из Земуна признаје се статус борца прве категорије.

Драган и Љубан су из села Јаворањ, општина Двор на Уни, и од првог до задњег дана били су у истој војној јединици, с тим да је Драган, са чином резервног поручника, Љубану био и претпостављени старешина, док је Љубан био обичан војник.

Драган је, као прави комшија, друг и старешина, и допратио Љубана до „Веритаса”, где су мени и мојим сарадницима дали на увид горепоменуту документацију, укључујући и њихове војне књижице, у којима је обојици била уписана ВП 9143 Двор на Уни. Обојица су се чудила како се Драгану признаје, а Љубану не признаје статус борца.

Прегледајући и упоређујући документацију двојице сабораца, уочио сам да је Драгану у документу којим му се признаје статус борца написана друга ВП од оне која обојици стоји у војним књижицама, што ни један, ни други нису ни приметили. Како је дошло до те замене ознаке ВП нисам могао наћи објашњење у образложењима прегледане документације, нити су ми њих двојица могли објаснити.

Задовољан што сам открио у чему је проблем, посаветујем Љубана да оде тамо где су му одбили захтев и да им једноставно предочи Драганову документацију, коју му је овај великодушно уступио, и да ће тако кратким путем и брзо решити свој проблем. Кад ето Љубана сутрадан поново у „Веритасу” с објашњењем да су му у том органу рекли да они нису и могућности ништа мењати јер је његов случај правоснажно окончан у управном поступку те да може искористити право на покретање управног спора пред надлежним судом, као што му и пише у правној поуци другостепеног органа.

Знајући да поступци пред управним судовима трају и по неколико година, саветовао сам Љубану да поднесе захтев за понављање поступка у којем ће Драганову документацију користити као нове чињенице и доказе који нису били познати управним органима који су одлучивали раније о његовом захтеву и који би, сами или у вези с раније изнетим чињеницама или изведеним доказима, могли да доведу до позитивног решења његовог захтева. Уз помоћ мојих сарадника, Љубан је и поднео поменути правни лек. Остало је и њему и нама да сачекамо нову одлуку првостепеног органа којим ће му признати статус борца или барем дати логично образложење зашто се Драгану признаје, а Љубану не признаје статус борца.