D.I.C. Veritas

Политика, 13.01.2022, Саво Штрбац: Злочин у Уздољу – контрадикторност државног интереса


Уставни суд Републике Хрватске по први пут потврдио да је истрага злочина над Србима почињених у „Олуји” била неефикасна. Нажалост, Ика Шаре није дочекала ову макар и „Пирову правду” пошто је у међувремену преминула. Наду да ће хрватски судови у будућности „контрадикторност државног интереса” почети тумачити у корист оштећених и кад су у питању српске жртве, дају оно троје судија са издвојеним мишљењем

Уставни суд Републике Хрватске (УС РХ), у саставу од 12 судија, у поступку који је уставном тужбом покренула Ика Шаре из Аустралије,  на седници одржаној 26. октобра  2021. донео је одлуку којом се утврђује да је непровођењем ефикасне истраге смрти њеног оца, Милоша Ћосића, у процедуралном аспекту повређен члан 21. Устава РХ („Свако људско биће има право на живот…”) и члана 2. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Право свакога на живот заштићено је законом. Нико не сме бити намерно лишен живота …”).

Убиство Милоша Ћосића (72) десило се  6. августа 1995. у току хрватске операције „Олуја” у селу Уздољу, смештеном на Далматинском Косову, у близини Книна. Тога дана три хрватска војника ушла су у небрањено и скоро напуштено село, у којем су затекли десетак људи, углавном старијих, које су окупили и повели у камп УН у Книну. Војник који је остао да их чува док не дође превоз у једном моменту је у њих, док су мирно седили поред пута, испалио рафал из аутоматске пушке и том приликом, поред поменутог Милоша, убио: Шаре Крстана (62), Берић Стевана (61), Берић Јању (62), Берић Ђурђију (75), Шаре Милицу (73) и Шаре Јандрију (63). Иако су све наведене чињенице као неспорне утврђене пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународним судом правде (МСП), за овај злочин још нико није осуђен ни пред домаћим ни пред међународним судовима. Наиме, пред хрватским органима кривичног гоњења поступак је још у фази истраге против непознатог починиоца, док је хрватски генерал Анте Готовина пред МКСЈ правоснажно ослобођен оптужнице, којом је био обухваћен и злочин у Уздољу.

Ика Шаре је 21. јула 2009. Општинском грађанском суду у Загребу  поднела тужбу којом је од тужене Републике Хрватске потраживала накнаду штете због убиства оца у износу од 245.000 куна (око 33.000 евра) с припадајућим каматама и трошковима. Након проведеног поступка овај суд је пресудом од 30. априла 2014. одбио као неоснован тужбени захтев, оценивши да је основан истакнути приговор застаре, уз образложење да накнада штете застарева за три године  од када је оштећени сазнао за штету и особу која је штету починила (релативна застара), а у сваком случају за пет година од када је штета настала (апсолутна застара).

Суд је закључио и да у конкретном случају нема места примени законске одредбе, на коју се позивала тужба, према којој, кад је штета узрокована кривичним делом, а за кривично дело је предвиђен дужи рок застаре, захтев за накнаду штете према одговорној особи застарева кад истекне време одређено за застару кривичног гоњења, јер, како је већ наведено, нико није правноснажно осуђен ни пред домаћим ни пред међународним кривичним судом, а парнични суд у конкретном случају није надлежан да као претходно питање утврђује је ли утужена штета узрокована кривичним делом. С обзиром на то да је у целости изгубила спор, тужитељки је наложено да туженој РХ подмири трошкове парничног поступка од 14.500 кн (око 2.000 евра).

Правно стајалиште првостепеног суда потврдили су и Жупанијски суд у Загребу пресудом из новембра 2016. и Врховни суд РХ својом одлуком из јануара 2018. године.

Пред хрватским редовним судовима идентично су прошле и остале породице убијених мештана Уздоља које су поднеле тужбу за накнаду штете.

Ика Шаре је преко своје заступнице Слађане Чанковић, адвокаткиње у Загребу, 27. јуна 2018. поднела уставну тужбу против одлуке ВС у којој, између осталог, наводи да су јој оспореним одлукама, као и непровођењем кривичног поступка због убиства њеног оца  повређена права зајамчена чланом 21 Устава РХ и чланом 2 Конвенције за заштиту људских права и темељних слобода.

УС РХ у образложењу уводно цитиране одлуке, после детаљног навођења које су све истражне радње од стране надлежних органа кривичног гоњења подузете у претходних 26 година у расветљавању злочина у Уздољу, закључује: „Све наведено, заједно с укупним трајањем истраге, довољно је за закључак да у конкретном случају није проведена одговарајућа и делотворна истрага околности везаних уз убиство оца подноситељке. Стога је дошло до повреде поступовне обавезе из члана 21. Устава и члана 2. Конвенције.”

Иако УС РХ  у образложењу одлуке констатује да је, поред обавезе провођења ефикасне и промптне истраге, обавеза државе, када су носиоци њезиног репресивног апарата одговорни за смрт неке особе, накнадити штету блиским сродницима те особе, ипак закључује да у конкретном случају не налази никакву произвољност у закључцима редовних судова који су због застаре одбили тужбени захтев за накнаду штете и сматра их уставноправно прихватљивима, уз образложење да је то пракса  хрватских судова почев од 1999. на коју се позвао и Европски суд за људска права у више предмета против Хрватске, због чега сматра да је приговор подноситељке о повреди материјално-правног аспекта члана 21 Устава, односно члана 2 Конвенције, неоснован.

Закључак о повреди процедуралне обавезе из члана 21. Устава и члана 2. Конвенције донесен је једногласно, а о (не)повреди материјално-правног аспекта истих одредаба донесен је уз издвојено мишљење троје судија (Андреја Абрамовића, Ловорке Кушан и Горана Селанца), које гласи: „Ситуација у којој би држава с једне стране требало имати интерес да што пре процесуира злочин, а с друге нема интерес тако што учинити док њезина можебитна обавеза накнаде штете још није застарела – дакле контрадикторност државног интереса – не може се тумачити на штету жртве злочина тј. оштећеника”.

Значај ове одлуке налази се у чињеници да је УС РХ по први пут потврдио да је истрага злочина над Србима почињених у „Олуји” била неефикасна. Нажалост, Ика Шаре није дочекала ову макар и „Пирову правду” пошто је у међувремену преминула. Наду да ће хрватски судови у будућности  „контрадикторност државног интереса” почети тумачити у корист оштећених и кад су у питању српске жртве, дају оно троје поменутих судија са издвојеним мишљењем.

О Уздољу сам на овим страницама објавио текст и 1. септембра 2019. под насловом „Злочини на Далматинском Косову” поводом догађаја који се десио 21. августа 2019. када су маскирани нападачи упали у кафић у том селу где су са штаповима и мачетом насрнули на особље и госте српске националности који су пратили утакмицу Црвене звезде и притом петорицу повредили, укључујући и једно дете, који догађај је поприлично усијао политичку атмосферу и у Хрватској и ван ње. Ускоро су нападачи идентификовани и притворени. Јавност је обавештена да је 4. децембра исте године 15 нападача оптужено за злочин из мржње и да им је два дана касније укинут притвор. Од тада се у медијима није појавила ниједна информација шта је са тим предметом.

Онјављено у интерент издању дневника „Политика“, 13. јануара 2022. године.

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail