D.I.C. Veritas

Вечерње новости, 27.05.2015., Саво Штрбац: Задарска Кристална ноћ


Задарска кристална ноћ је назив за догађај од 2. маја 1991, када је “група грађана”, демолирала и опљачкала пословне објекте чији су власници били Срби. Тај рушилачки поход био је први корак у прогону и убиствима Срба

У ПРВОЈ половини маја ове године, док је свет славио Дан победе над фашизмом, у региону је обележено неколико годишњица трагичних догађаја из деведесетих прошлог века: “Бљесак”, Борово Село, Добровољачка, логор “Лука”, Тузланска колона…

Међутим, постоји и један догађај који се десио истога дана када и онај у Борову Селу, о којем се годинама ћутало. Реч је о догађају названом Задарска кристална ноћ, који би и ове године био прећутан, да га се није, са једним повећим текстом, сетио један српски портал (zlocininadsrbima.com), иза ког стоје млади људи са подручја бивше Југославије. Морам признати да ме је тај текст обрадовао и не бих реаговао да се у њему није поткрало и неколико грешака.

Изворни назив Кристална ноћ односи се на догађај из новембра 1938. у нацистичкој Немачкој, у оквиру организованог прогона Јевреја. У октобру те године, 15.000 Јевреја пољског порекла протерано је из Немачке и искрцано на пољској граници. Пронацистичка пољска влада одбила је да их прими. Њих око 5.000 остало је на ничијој земљи. У знак освете седамнаестогодишњи Хершел Гринспан, којем су протерали родитеље, 7. новембра извршио је атентат на конзула немачке амбасаде у Паризу. Нацистичка странка је то прогласила делом светске јеврејске завере, и у ноћи 9/10. новембра организовани су “спонтани” противјеврејски нереди, по разбијању стакала излога касније названи Кристална ноћ, у којој су уништаване и пљачкане трговине, оскрнављивана јеврејска гробља, спаљиване синагоге и хапшени, одвођени у концентрационе логоре и убијани Јевреји. Погром Кристалне ноћи био је први корак у систематском прогону и масовним убиствима Јевреја широм Европе данас познатим под појмом Холокауст.

А Задарска кристална ноћ је назив за догађај од 2. маја 1991, када је “самоорганизована група грађана”, у рушилачком походу, непогрешиво демолирала и опљачкала пословне објекте чији су власници били Срби (54) или фирме са подручја Србије (19). Истога дана у приградском насељу Бибиње опљачкане су, а потом и запаљене приватне куће (32), чији су власници такође Срби.

Као повод за Задарску кристалну ноћ хрватски шовинисти, вођени националистичком странком ХДЗ, искористили су убиство Франка Лисице (23) из Бибиња, припадника специјалне полицијске јединице “Поскоци”, које се десило ујутро истога дана на брду Шиљковача у близини места Полача код Бенковца.

Полача је смештена на средокраћи пута између Бенковца и Биограда н/м, настањена већинским хрватским живљем са проусташким педигреом још из Другог светског рата. Захваљујући тој чињеници хрватски “редарственици” су контролисали то село док су сва друга места око Полаче била под контролом “Мартићеве полиције”. Цеста кроз Полачу је била и једина веза са неколико села бенковачке општине са претежно српским или мешовитим становништвом (Лишане Тињске, Тињ, Јагодња Доња и Какма) што је доводило до свакодневних инцидената “шаховничара” са мештанима тих села али и сукоба двају полиција. Управо у таквом једном сукобу и погинуо је поменути Франко Лисица у нападу на противнички ров.

Убрзо по погибији поменутог хрватског специјалца, у Задру су се, већ око 10 сати, почеле формирати колоне аутомобила у којима су били неки људи наоружани палицама, гвозденим штанглама и са чарапама преко главе, узвикујући усташке пароле и претње Србима. Око 15 часова у Задар стиже више од 10 аутобуса у којима су били младићи од 18 до 25 година, такође наоружани моткама и шипкама, певајући усташке песме и узвикујући исте претње и успут ломећи неке локале у близини железничке станице. Иза њих је ишла једна група деце старости 5-15 година која су пљачкала имовину из поломљених локала. На крају су ишли старији људи који су локале поливали бензином и палили их. Око 17 часова из приградског места Гаженица кренула је највећа и најбоље опремљена група људи ка центру града која је непогрешиво проналазила српске локале. Тога дана је употребљена и велика количина експлозива, који се у то време и у тим количинама налазио једино у поседу полиције, која је тога дана била “невидљива”. Све то потврђује да је овај рушилачки поход на српску имовину био организован и недељама раније испланиран, и да се тражио само повод за почетак акције, што много подсећа на нацистичку Кристалну ноћ.

Након овог рушилачког похода, многи Срби из Задра и околине више се нису осећали сигурним и одлучују се на исељавање, остављајући сву своју имовину. Те 1991. у граду Задру је живело 10.956 (14,35 одсто) Срба, а 2011, укључујући и приградска насеља, свега 2.382 (3,27 одсто).

Погром Задарске кристалне ноћи био је први корак у систематском прогону и масовним убиствима Срба широм Хрватске деведесетих прошлог века, што је кулминирало хрватским офанзивама на РСК у мају и августу 1995. године, познатим под називима “Бљесак” и “Олуја”.

Саво Штрбац, Документационо-информациони центар “Веритас”

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail