Знатан број културних добара која су током рата деведесетих година склоњена у Србију да би била сачувана, требало би да се врати у Хрватску. Повраћај је регулисан Протоколом потписаним 2012. године, у оквиру којег је списак са подацима сакралних дела, предмета и архивске грађе манастира и цркава Српске православне цркве са територије Хрватске.
У међувремену, после потписивања Протокола, на састанку Мешовите међудржавне српско-хрватске комисије пре две године нека уметничка дела су враћена. Сада мешовита комисија треба да утврди да ли су се створили услови за повраћај и осталих икона и богослужбених предмета, који имају не само уметничку већ и духовну вредност.
“Посетили смо Славонску и Далматинску епархију која има највише дела која треба да се врате и ми очекујемо да ће хрватска страна учинити више напора да услови, пре свега у ризницама и самим манастирима и црквама, буду адекватни, да бисмо могли да донесемо заједничку одлуку да се та културна добра и врате”, каже Драча Мунтеан из Министарства културе.
Многи манастири и цркве из којих су културна добра однета порушени су током рата у Хрватској, па тако, сматрају у СПЦ, док се они не обнове не постоје услови да се, уколико се врате, црквене реликвије адекватно и чувају.
“Треба рећи да оно што се овде у Србији налази од тог блага – није све, можда не толико, а можда се и више налази на разним непознатим местима у Хрватској, код приватних колекционара, код оних који се баве трговином уметничким делима. У том смислу, поред потраживања од Србије било би добро, и наравно ми на томе инсистирамо, да се Хрватска побрине да и то благо пронађе”, каже митрополит загребачко-љубљански Порфирије.
Поред драгоцених литургијских предмета, у рату су уништене читаве галерије икона на иконостасима, дела познатих иконописаца и сликара од 16. до 20. века. Оно што је донето у Србију адекватно је складиштено.
“Културна добра се налазе у институцијама културе у Србији. Она су тамо похрањена када су евакуисана деведесетих година из Хрватске и у одличном су стању. Министарство културе улаже дуги низ година у рестаурацију и конзервацију, што је његова обавеза као државе, док је обавеза хрватске стране, и то је оно што очекујемо, да створи услове у црквама и манастирима, одакле су та дела и евакуисана – како би она могла да се врате”, каже Ана Драча Мунтеан.
Више од 18.000 музејских предмета и покретних културних добара, која су током рата спасена од уништења и донета у Србију, враћено је Хрватској у периоду од 2001. до 2011. Према неким подацима, на списку за враћање је још 1.065 предмета.
Povezani tekstovi
