Документационо информациони центар “Веритас” данас је на Међународном сајму књига у Београду представио своја издања “Култура сјећања и памћења” и “Досије Велебит”.
Директор “Веритаса” и аутор обје књиге Саво Штрбац изјавио је Срни да “Култура сјећења и памћења” представља компилацију 40 његових колумни објављених у београдској “Политици” током протекле године и наставак је “Хронике прогнаних Крајишника”, коју је центар издавао раније.
“Важно је направити разлику између оног што је сјећање и што је памћење. Сјећање је везано за живу ријеч, за људе и за наше непосредне емоције. Оно је промјенљиво и биолошки ограничено. Сви ми који смо преживјели егзодус носимо своја лична сјећања, али биологија чини своје. Свједоци полако одлазе, а са њиховим одласком пријети опасност да нестане и сама истина”, рекао је он.
Штрбац је нагласио да је с друге стране памћење оно што је фиксирано, записано, документовано и институционализовано.
“Памћење се складишти у књиге, архиве, судске списе и прераста у трајни код једне заједнице. Ту можемо додати и филмове, рецимо `Дјеца с Козаре`. И ова моја књига, није само оно што је записано у новинама. Она је алат којим приче о људима и догађајима претварамо у трајно, необориво памћење нашег народа које нико не може избрисати”, рекао је он.
Штрбац је нагласио да је то важно јер живимо у добу бруталног историјског и правосудног инжењеринга.
“Свједоци смо како се у нашем сусједству, кроз званичне `државне културе сјећања`, кроз уџбенике и споменике, покушавају легализовати прогони и избрисати српски трагови. Ова књига је наш бедем и противтег том инжењерингу”, рекао је он.
У осврту на књигу “Досије Велебит”, Штрбац је рекао да је то чудесна прича, за коју је њен рецензент – вјештачка интелигенција навео да се ради о дубоко потресном остварењу савремене српске документарне и мемоарске књижевности.
Једно од најснажнијих наративних чворишта у књизи јесте ауторово сјећање на породичну посјету родној кући Николе Тесле у Смиљану 1986. године, са супругом и тада деветогодишњом кћерком и четворогодишњим сином, који је 1992. године трагично настрадао возећи бицикл на пустој завичајној цести у ратном вихору.
Он у књизи даље директно описује све што се десило са далматинске и личке стране Велебита, укључујући и страдање Срба и Хрвата.
“Ту има на десетине свједока који говоре о свом страдању, о страдању својих родитеља, пријатеља и сабораца, и Хрвата и Срба. Онда вјештачку интелигенцију позивам у помоћ, да не бих ја, као многи други, препричавао шта је било у Јадовну. Ја кажем: Вјештачка интелигенцијо, реците ми шта је Јадовно, шта се десило?”, рекао је Штрбац.
Нагласио је да се све што је било директно везано за рат деведесетих, од првих страдања па све до “Олује”, налази у овој књизи.
На промоцији су представљени и “Веритасови” билтени, као и сликовница “Буба Мара нема гдје да спава“, чији је аутор седмогодишња Олга, унука Саве Штрбца.
