Otvorena pitanja o imovini bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA) i nakon sastanka predstavnika pet država naslednica najavljenog za četvrtak, mogu ostati nerešena.
Hrvatska je potvrdila BIRN-u da planira da u četvrtak prisustvuje sastanku predstavnika bivših jugoslovenskih republika koji će se baviti nasleđem imovine JNA, nakon što su mediji objavili da Hrvatska i Makedonija neće poslati svoje predstavnike.
Prvi sastanak Mešovitog komiteta za sprovođenje Aneksa A Sporazuma o sukcesiji u Beogradu zahteva prisustvo predstavnika svih pet država naslednica – BiH, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije.
„Hrvatska je potvrdila svoje učešće … iako je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopćilo da je taj sastanak odložen”, istakli su iz hrvatskog ministarstva za BIRN.
Zakon o sukcesiji stupio je na snagu 2004. godine, ali pitanje vojne imovine ostalo je nerešeno.
Današnji sastanak je od ključnog značaja jer su kompletni podaci o JNA arhivirani u Beogradu i tek kada vlasti Srbije otvore ove dosijee znače se koja država kakvu imovinu ima i kolika je njena vrednost.
„Ovaj sastanak je bio prilika da se postave pitanja o avionima, tenkovi i drugoj imovini ove vrste, ali u ovom trenutku niko ne može reći kolika je vrijednost te imovine”, izjavio je u četvrtak zamjenik ministra odbrane BiH za regionalnu TV N1.
Srbija je, kada je u pitanju imovina JNA, među zemljama sa najvišim očekivanjima.
„Hrvati insistiraju da je od resursa JNA Srbiji pripao najveći deo naučnih kapaciteta – pre svega Vojnotehnički centar u Žarkovu, Tehničko-opitni centar, VMA… I tu treba očekivati neku vrstu zahteva ili predloga za kompenzaciju”, rekao je za Večernje Novosti 2. septembra srpski vojni ekspert Aleksandar Radić.
Savo Štrbac, iz srpske nevladine organizacije Veritas, za Večernje novosti je istakao da su samo civili, vojna lica i policija, ostavili između 40.000 i 50.000 stanova, od čega je nemali deo pripadao vojsci.
Sporazum o sukcesiji zaključen je u Beču 2001. godine, ali do sada, i pored nekoliko pokušaja, dogovor o rešavanju ovog pitanja između BiH i Hrvatske nije postignut.
Pregovori su vođeni do 2012. godine, kada se skoro i došlo do rešenja, ali je onda Republika Srpska zatražila da se u ugovor uključi pravo na stalno vlasništvo nad imovinom, što je Hrvatska odbila.
Hrvatska je pre sporazuma iz Beča potpisala ugovore sa Slovenijom i Makedonijom i vratila im imovinu.
Povezani tekstovi
