1800 – Рођен Адам С. Драгосављевић (Беременд, Барања, Аустријско царство, 1. 3. 1800 – Опатовац, Аустроугарска, 28.6.1862), српски филолог и педагог, дописни члан Друштва српске словесности у Београду од 1842. године.
У рукопису је оставио уџбенике за основну школу: „Мали буквар српски“ (1825), „Мали катихизис“ (1828) и „Рачуница“. Није успео да их штампа јер су били писани Вуковим правописом и народним језиком. „Мали буквар српски“ написан је две године пре Вуковог штампаног „Буквара“. Објавио је „Немачку граматику“.
1824 – Рођен Стефан Митров Љубиша, (Будва, Аустријско царство, 29. 2. 1824 – Беч, Аустроугарска, 23. 11. 1878), писац и политичар, председник Далматинског сабора од 1870. до 1877. и посланик у Царевинском већу у Бечу. Као политичар борио се против италијанског утицаја у Далмацији. Књижевним радом почео је да се бави 1845, када је објавио етнографски спис о Паштровићима, а након објављивања прве приповетке 1868. постао је један од најистакнутијих и најцењенијих приповедача; “Кањош Мацедоновић”, “Причање Вука Дојчевића”.
1958 – Умро Тома Росандић (крштено име Tomaso Vincenzo, Томазо Винченцо; Сплит, Аустроугарска монархија, 22.1.1878 – Сплит, ФНРЈ, 1. 3.1958), српски вајар и академик. Био је професор Уметничке школе у Београду и први ректор Академије ликовних уметности у Београду.
Његово најзапаженије дело “Аутопортрет” из 1930. године, израђено у бронзи, представљало је југословенску уметност на 21. Бијеналу у Венецији, а затим је откупљено за галерију Уфици у Фиренци. Следе затим монументалне композиције: “Младост”,”Борац”, “Борба”, које се синтетизују у делу “Играли се коњи врани”, рађеном 1937. године за улаз у зграду Народне скупштине у Београду. Познати су и његови радови : “Ecce homo”, “Мајчина брига”, “Сирочад”, као и портрети Николе Пашића, Милана Ракића, Момчила Живановића. У кући на Сењаку, у којој је живео и радио, данас је Легат Томе Росандића.
1919 – У Београду се састало Привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем се налазило 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су већином били из ранијих сазива народних представништава земаља које су ушле у састав Краљевине СХС, изабраних пре Првог светског рата.
1992 – Одржан референдум о независности БиХ на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за њену независност и излазак из тадашње СФРЈ.
1992 – Испред Старе православне цркве на Башчаршији, у центру Сарајева, убијен српски сват Никола Гардовић и спаљена српска застава, што је наговестило грађански рат у бившој БиХ.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
