1790 – Рођен Глигорије Глиша Возаровић (Лежимир, код Сремске Митровице, Хабзбуршко царство, 1. 8. 1790 – Београд, Кнежевина Србија, 10. 1. 1848), био је први српски књиговезац, књижар, самостални издавач и библиотекар
1813 – Изашао први број „Новина сербских из царствујушчег града Виене“, првог дневног листа код Срба. Излазиле су сваког дана, осим недељом и празницима. https://www.scribd.com/doc/35919981/Novine-Serbske-Bec-1-avgust-1813-broj-1
Покретачи “Новина” били су студенти медицине Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, бивши ђаци Карловачке гимназије. Лист у којем је Вук Стефановић Караџић зачео модерну српску новинску књижевну критику излазио је до 1822, кад је угашен због проблема са штампаријом.
1877 – У засеоку Ђурићи на планини Тари, Јосиф Панчић пронашао нову врсту оморике која је по њему добила име – Панчићева оморика.
1899 – Рођен Јосип Кулунџић (Земун, Аустроугарска, 1. 8. 1899 – Београд, 1. 12. 1970) драмски писац, преводилац сценских дела, позоришни и оперски редитељ, теоретичар драме и позоришта, професор драматургије, уредник позоришних листова и часописа.
1914 – Четири дана после аустроугарске објаве рата Србији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је објавила рат Русији и потписала пакт са Турском, док је Италија прокламовала неутралност и иступила из пакта Централних сила.
1921 – Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца донела Закон о заштити државе на основу ког је забрањен рад Комунистичкој партији, а њеним посланицима у Скупштини поништени мандати (58). Следећих година по овом закону биће забрањене и Хрватска републиканска сељачка странка Стјепана Радића, Хрватски револуционарни покрет Усташе, ВМРО (бугарска револуционарна организација) и Љотићев Југословенски народни покрет Збор.
1953 – Рођен Богдан Диклић (Бјеловар, ФНРЈ, 1.8.1953), српски глумац.
1975 – Државници 35 земаља потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС, данас Организација за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС). Међу потписницима је био и југословенски председник Јосип Броз Тито. Југославија је била међу оснивачима ове орханизације, чија је главна обавеза била чување државних граница и суверенитета, што није учинила приликом прво, сецесије Словеније и Хрватске а затим и грађанског рата који је букнуо у Хрватској и БиХ, као и током албанске побуне у Србији на Косову и Метохији.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
