1990.
– Објављен је пројекат конфедералног модела југословенске заједнице, који су предсједништва Републике Хрватске и Републике Словеније 3. октобра доставиле Предсједништву СФРЈ.
1991.
– На приједлог ССНО-а, а без одржавања сједнице, у консултацијама чланова Предсједништва СФРЈ, Предсједништво СФРЈ донело је Наредбу о одређивању територија на којима поступају војни судови Првог степена.
– Генерал-потпуковник Никола Узелац, командант Бањалучког корпуса, обишао је јединице ЈНА и Територијалне одбране САО Западне Славоније на првој линији фронта према Пакрацу. Колона возила у којој је био генерал Узелац нападнута је ватром из пјешадијског наоружања, на једном успону између села Бијела Стијена и Доњи Чаглић. Овај подмукли напад успијешно су одбили војници обезбјеђења.
– Радио Црне Горе је јавио да су јединице ЈНА запосјеле аеродром Ћилипи, око 20 км јужно од Дубровника и наставиле напредовање према Цавтату.
– ЕЗ је запријетила трговачком блокадом Југославије, ако зараћене стране наставе игнорисати мировни споразум из Хага.
– Питомци АШЦ Задар ЈНА Синђић Горан (1972) и Влашкалић Јован (1972) погинули су од авиобомбе у кругу касарне. Авиобомбу је избацио МИГ 21 ЈНА, којим је управљао пилот Рудолф Перешин, који је 25.10.1991. пребјегао са МИГ-ом 21 у Клагенфурт (Аустрија).
1992.
– Служба Ратне морнарице за информисање ВЈ саопштила је у Херцег Новом да ће јединице Ратне морнарице и Подгоричког корпуса ВЈ извршити предислокацију људства и материјалних средстава са и око Превлаке, сходно Женевском договору о демилитаризацији тог простора и одлуци предсједника СРЈ.
– СБ УН у Њујорку Резолуцијом 780 позвао је Генералног секретара да оснује Комисију експерата за прикупљање података о тешким повредама међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије. За предсједника ове комисије изабран је холандски професор Фриц Калшовен.
1993.
– Влада СРЈ позитивно је оцијенила Резолуцију 871 СБ УН и притом истакла да она афирмише принципе Венсовог плана за рјешење спора између РХ и РСК, које је Југославија прихватила од самог почетка кризе.
1994.
– Министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић је сусретом са генералним секретаром УН Бутросом Галијем завршио вишедневни боравак у Њујорку, где се током засједања Генералне скупштине УН сусрео са више од 30 министара. У току разговора Гали је истакао потребу итензивирања дијалога на просторима бивше Југославије и посебно нагласио да би преговори између Загреба и Книна убрзали завршну фазу укидања санкција.
– У Београд у незванични посјету допутовао је Ричард Голдстон, тужилац Међународног суда за ратне злочине на подручју бивше Југославије.
– Представник Министарства спољних послова Русијер Григориј Карасин је изјавио да Русија признаје територијалну цјеловитост Хрватске, али да Загреб и Београд треба да се концентришу на рјешавање статуса српске Крајине, „односно подручја са српским живљем на територији Хрватске“.
1995.
– Руска Дума није успијела да надгласа вето предсејдника Русије Бориса Јељцина на раније поднети закон о једностраном иступању Русије из режима санкција према СРЈ.
– Представник УН саопштио је да је хиљаде војника Хрватске војске прешло границу БиХ и да се крећу према Бихаћу, који је под контролом снага владе ФБиХ.
– Хрватски Халсиншки одбор (ХХО) за људска прав објавио је у Загребу, позивајући се на извјештаје међународних посматрача да је у РС Крајини, послије авугустовске агресије хрватске војске, спаљено, уништено или минирано око 14.000 објеката, који су били у власништву Срба. Службено је забиљежено да је страдало неколико стотина Срба. Одбор је демантовао званичне изјаве да су власти лишиле слободе било ког грађанина Хрватске због почињених ратних недјела.
– Говорећи о евентуалном повратку прогнанаих Срба из РС Крајине, хрватски предсјеник Фрањо Туђман изјавио је да „не може бити ријечи о општем повратку“, већ да ће Хрватска дозволити повратак само онима који „испуњавају услове да буду хрватски држављани“.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
