Хрватска полиција је ухапсила 61-годишњег двојног држављанина Хрватске и Црне Горе због сумње да је као припадник српске паравојне формације починио ратни злочин против ратних заробљеника у фебруару 1993. у околини Водица код Шибеника, објавили су јуче на својим интернетским страницама хрватска полиција и тужилаштво.У саопштењу шибенско-книнске полиције наводи се да се мушкарац сумњичи да је као замјеник командира вода војне полиције при 2. пешадијској бригади војске самопроглашене РСК, послије окупације дијела мјеста Драгишићи, 24. фебруара 1993, заједно с више других припадника тешко физички злостављао деветорицу заробљених припадника 15. Домобранске пуковније Хрватске војске, старости 27 до 57 година, од којих су двојицу убили, а двојицу одвезли у непознатом смјеру, од кад се воде на списку несталих.Жупанијско тужилаштво у Сплиту саопштило је да је испитало и донијело рјешење о истрази против мушкарца који уз хрватско има и држављанство Црне Горе. Основано се сумња да је ухапшени физички злостављао заробљене хрватске војнике и да је заједно с војним полицајцима и српским војницима из пушке пуцао у једну жртву, док је један заробљени хрватски војник умро од задобијених тешких тјелесних повреда. Двојицу заробљеника предао је другој паравојној јединици знајући да ће бити убијени. Такође се сумња да је осумњичени подређеним војним полицајцима и српским војницима дозволио да на наведеном подручју туку заробљене хрватске војнике, који су од удараца задобили бројне тешке и по живот опасне повреде. На предлог тужилаштва, истражни судија је одредио ухапшеном истражни затвор због опасности од бјекства, опасности од утицаја на свједоке и неометаног одвијања поступка за кривично дјело за које је прописана казна дуготрајног затвора.
Ова саопштења пренијели су многи медији у региону. Иако се у саопштењима не наводи име осумниченог, неки хрватски медији навели су да је у питању Зоран Корда а други да је у питању Зоран Д.
Према “Веритасовим” сазнањима осумњичени се зове Зоран Корда (1964) из села Зечево, општина Кистање (до 1995. општина Книн). Зоран је у августу 1995. године избјегао из тадашње Републике Српске Крајине и са породицом се настанио у Подгорици. Од мјештана Зечева и околних села дознали смо да су се Зоранови родитељи после хрватске акције “Олуја” вратили из избјеглиштва и обновили своје имање, те да их је Зоран у претходних двадесетак година редовно посјећивао и помагао у одржавању и обрађивању имања, које укључује и маслиник од више стотина стабала. У међувремену су му родитељи умрли, а Зоран је наставио долазити у родно село и одржавати имање. Тако је и ове године на неколико дана прије хапшења са сином, снахом и унуком дошао у родно село да побере маслине. Нико од ријетких становника Зечева није видио када је Зоран ухапшен, а ни он ни чланиви његове породице нису се одазивали на телефонске позиве рођака из сусједних села, тако да су за његово хапшење дознали из медија.
Вијест о Зоранову хапшењу је узнемирило Србе на подручју Кистања, а и шире, тим више што нико од њих не вјерује да је Зоран починио дјела која му се стављају на терет, па његово хапшење доводе у везу са учесталим нападима на Србе, попут оног када су маскирани црнокошуљаши 3. новембра насилно прекинули манифестацију под називом Дани српске културе у Сплиту.
“Веритас” располаже судском документацијом из које произилази да је Жупанијско државно тужилаштво у Сплиту оптужницама из 2015. и 2016. за исто ђело оптужило Небојшу Поповића (1961), Дринка Баљковића (1951) и Јанка Поповића (1958) против којих се поступак води у одсуству. У међувремену је поступук у односу на Небојшу Поповића раздвојен од остале двојице.
По “Веритасовој” евиденцији, од почетка ове године ухапшено је шест Срба из Хрватске и бивше РСК због кривичних дјела ратног злочина, тројица у Хрватској, а тројица ван Хрватске.
У Хрватској су, поред Зорана Корде, ухапшени: Жељко Бабић (1955) из Мокрог Поља код Книна, ухапшен 1. јула, иако је од 2005. редовно сваке године по више мјесеци боравио у родном селу, и Драгутин Ћелап (1954) из Топуског, ухапшен 12. септембра (по други пут) иако се прије више година из избјеглиштва вратио у родни крај и дуго година био фунционер SDSS-a.
Изван Хрватске по европском налогу за хапшење издатим од стране хрватског правосуђа ухапшени су: Грковић Душан (1956) из Ловаса, држављанин Србије и Хрватске, ухапшен 12. априла, у Мађарској на граничном прелазу Томпа – Келебија, у Хрватску изручен 23. априла; Давидовић Милорад (1969) из Грубишног поља, држављанин Србије и Шведске, ухапшен је 10. септембра на аеродрому у Шведској, у којој је живио са породицом од 2009. године, у Хрватску изручен 26. октобра и Живко Загорац (1946) из Турчевић поља, држављанин Србије и Канаде, ухапшен 16. октобра на аеродорому у Пољској, приликом повратка авионом из Србије у Канаду, гдје је живио од 2002. године, налази се у екстрадиционом притвору гдје чека одлуку о екстрадицији.
На основу међународних потјерница које је расписало хрватско правосуђе, до сада је широм свијета, по „Веритасвој” евиденцији, ухапшено најмање 202 Србина, од којих су 84 екстрадирана у Хрватску. Тренутно се због кривичних дела ратних злочина у хрватским затворима налази 28 особа српске националности, од којих је 15 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.
У Београду и Бањалуци, 06. новембра 2025.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
