1888 – Умро Јосиф Панчић (Угрини код Брибира, Аустријско царство, 17.4.1814 – Београд, 25.2/8.3. 1888) српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика, а по њему је назван и највиши врх Копаоника (Панчићев врх) на коме се налази маузолеј са његовим посмртним остацима.
Медицину је завршио у Пешти, а у Бечу је усавршавао ботаничке студије и упознао Вука Караџића према чијем је савету 1846. дошао у Србију. Радио је као лекар у Параћину, Јагодини и Крагујевцу, а 1856. постао професор Лицеја, потом Велике школе у Београду, чији је ректор био шест пута. Проучавао је флору, фауну и минералогију Балканског полуострва, посебно Србије. Описао је око 80 непознатих биљних и животињских врста. Открио је ендемско-реликтни четинар познат као Панчићева оморика и реликтне рамондије (Ramonda serbica, Ramonda nataliae). Основао је 1874. и уредио Ботаничку башту у Београду. Од 1889. она се налази на имању које је у ту сврху даровао Краљ Милан (Јевремовац). Објавио је око 30 радова из ботанике, зоологије, геологије, минералогије, шумарства, археологије. Дела: “Флора Краљевине Србије”, “Птице Србије”, “Рибе Србије”.
1891 – Рођен Владимир Ћопић – Сењко (Сењ, Аустроугарска, 8.3.1891 – Москва, 19.4. 1939), југословенски револуционар српског порекла и учесник Шпанског грађанског рата.
Рођен је 8. марта 1891. године у Сењу, у породици православног црквењака. Гимназију је завршио у родном граду, а право апсолвирао у Загребу. До Првог свјетског рата припадао је франковачкој правашкој организацији „Млада Хрватска“. Тада је мобилисан у аустроугарску војску. Године 1915, заробили су га руски војници на Карпатима и 1916. године ступа у Српски добровољачки одред, а потом у Српску добровољачку дивизију. Одбио је да положи заклетву “српском краљу”, па је враћен у заробљеништво.
После Октобарске револуције прикључује се бољшевицима, делујући као агитатор, новинар и преводилац. Био је члан Југословенске групе Руске комунистичке партије (бољшевика), њен секретар и предсједник, један од оснивача Комунистичке партије (бољшевика) Срба, Хрвата и Словенаца те члан њеног Централног извршног комитета.
Новембра 1918. године, враћа се у Загреб, где оснива прве илегалне комунистичке ћелије. На Другом конгресу Комунистичке партије Југославије у Вуковару поново је изабран у Централно партијско веће КПЈ и за техничког секретара. На изборима за Уставотворну скупштину, у новембру 1920, изабран је за посланика КПЈ за Модрушко-ријечку жупанију. У Совјетски Савез је емигрирао 1925. године, где је студирао на Међународној лењинској школи. Од 1930. до 1931. године био је инструктор Коминтерне при Централном комитету Комунистичке партије Чехословачке.
Почетком 1937. одлази у Шпанију, где је био политички комесар, а потом командант Петнаесте интернационалне бригаде „Линколн“. Имао је чин потпуковника Шпанске републиканске армије. У новембру 1938. повучен је у Москву, где је ухапшен и убијен 19. априла 1939. године. Посмртно је рехабилитован је 10. јуна 1958. године.
1922 – У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад терористичких организација, па и Комунистичке партије Југославије.
1994 – Више од 100 интелектуалаца из света потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе.
2004 – Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције Олуја у августу 1995. Oбојица су се добровољно предали том суду, који их је ослободио кривице, Чермака 2011. а Маркача годину дана касније.
2004 – Хашки трибунал објавио измењену оптужницу против хрватског генерала Анте Готовине, која га терети за учешће у удруженом злочиначком подухвату ради присилног и трајног уклањање српског становништва из регије Крајина у периоду од 4. августа до 15. новембра 1995. године.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
