e-Veritas, 08.09.2025, Освештан обновљени храм у Пакрацу

Ова светиња је с љубављу обновљена и зато смо данас благословени, јер је тај храм био више него рањен, на срамоту свима нама, у рату међу браћом, на срамоту и пораз свакога од нас, јер у том рату нико није добитник, а свако ко има савести у својој души засигурно јесте губитник, рекао је патријарх Порфирије на освештању обновљеног саборног храма и епархијске библиотеке у Пакрацу

Уприсуству највиших црквених великодостојника СПЦ-а и сестринских цркава, свештеника и монаха, те великог броја вјерника 7. септембра освештан је обновљени саборни храм Свете Тројице и епархијска библиотека у Пакрацу.

Након освештања, литургију у саборном храму служио је патријарх српски Порфирије уз саслужење 14-ак епископа СПЦ-а и других православних цркава.

– Ова светиња је с љубављу обновљена и зато смо данас благословени, јер је тај храм био више него рањен, на срамоту свима нама, у рату међу браћом, на срамоту и пораз свакога од нас, јер у том рату нико није добитник, а свако ко има савести у својој души засигурно јесте губитник. И овај храм сведочи о томе – рекао је патријарх.

– У центру православног српског народа, који је на простор Пакраца дошао с краја 17. и почетком 18. века, јесте Јеванђеље Христово, јесте православна вера и јесте свест о томе да је Бог творац свега што се види и не види. Тамо где се живи вером није могуће да заповест о љубави коју нам Господ оставља, “љуби ближњега свога”, преточимо у њој супротну реч, која, каже он, често данас гласи, “мрзи ближњега свога”, “мрзи брата свога”. И често се тиме поносимо. Често сматрамо да онај који другачије мисли у најмању руку не припада нама или је издајник – нагласио је патријарх.

Домаћин, пакрачко славонски владика Јован, који је итекако заслужан за обнову у рату оштећеног храма и развој библиотеке, након свог обраћања подијелио је епархијско ордење и признања патријарху те низу клерика и цивилних особа заслужних за обнову храма, помоћ Пакрачко-славонској епархији и бригу о страдалима на Косову од 1999. године.

Подсјетимо да је Пакрачко-славонска епархија, с непрекинутим низом православних епископа на челу од 1704. до данас, под својом духовном јурисдикцијом окупила православно становништво Славоније и, нешто краће, сјеверне Хрватске. У 18. вијеку дефинисана је унутар граница Карловачке митрополије (Сремски Карловци), а у прошлом вијеку постала је дио обновљене српске патријаршије.

Саборна црква, изворно барокна грађевина, подигнута 1750., рестаурирана је од 1893. до 1896. према пројектима Хермана Боллéа, добивши данашњи изглед и унутрашњу опрему. Важну улогу у рестаурацији одиграо је тадашњи пакрачки епископ Мирон Николић. Монументални иконостас који је красио цркву нестао је у посљедњем рату, као и већи дио остатка унутрашње опреме.

– Пакрац је током своје вишевјековне историје био духовно и културно средиште славонских Срба. Доласком владике Јована, 28. владике по реду, од 2014. креће се у озбиљну обнову храма. Недавно су завршени радови на дијелу звоника и мозаику који је био најзахтјевнији – рекао је секретар у епархији отац Александар Црногорац и нагласио да је храм увијек био саборно мјесто свештенства и вјерника епархије, а уз манастире и најдрагоцјенији за цркву

– У самом храму није било умјетничких дјела која су се чувала у Владичанском двору преко пута цркве, од чега је већи дио изгубљен током посљедњег рата, а сачувано тек 20 до 30 посто. Ради се о портретима свих епископа који су столовали у Пакрацу, па и даље трагамо за њима – рекао је о. Александар, осврнувши се на библиотеку рукописних и штампаних књига којој је епископ пакрачки Никанор Грујић дао име Епископска књижница у Пакрацу.

– Осим збирке рукописа, главну вриједност наше библиотеке чини друга у свијету збирка раних српских штампаних књига – објаснио је и нагласио да је хрватски официр Иван Хити 1992. својом добротом и љубављу сачувао већи дио књижног фонда, пребацивши га у Загреб да би касније након рестаурације био враћен у Пакрац, гдје се чува по највишим стандардима, у посебним просторијама с регулаторима влаге и температуре.

Указао је на постојање рукописних дјела “србуља”, којих је поприличан број из 16. и 17. вијека, као и на богослужбене књиге из 18 и 19. вијека, такођер писане руком.

– Већи дио смо дигитализовали, уз надзор стручних особа које воде књижницу са свим књигама које су скупљане трудом и залагањем владике Јована. Од укупног фонда од 50.000 књига, старије ће бити доступне истраживачима, а дио ће бити отворен за ширу јавност – казао је. Иначе, у библиотеци се чувају и књижни раритети као што су прва издања романа Јулесеа Вернеа.

Било је ријечи и о дворани у Владичанском двору која је предвиђена за културне и друге манифестације.

– Епископски двор је увијек имао сврху да окупља људе из свих слојева друштва тако да се у амфитеатар сали одржавају пјесничке вечери, концерти, промоције књига… Од посебног је значаја то што је у нашој епархији постоји најизраженији култ Отаца Првог никејског / Васељенског Сабора чија се 1700 годишњица прославља цијеле 2025. године. На улазу у саборни храм налази се фреска посвећена том Сабору који је одредио пут хришћанства. У епархији постоје и четири цркве посвећене том догађају, односно 318 Богоносних отаца, тако да је код нас жив тај култ, што није обичај у другим дијеловима Хрватске – закључио је о. Александар.

– Ово је веома важан дан, и због посвећења цркве и због једне од најзначајнијих библиотека релевантних за Србе у Хрватској, као и за православље, кршћанство и све који желе истраживати овдашњу хисторију. Ради се о великом упоришту за православне Србе у Хрватској и значајном показатељу да се и након лоших и тешких времена могу постићи добре ствари – рекао нам је саборски заступник Милорад Пуповац.

Предсједник СНВ-а Борис Милошевић истиче важност догађаја у смислу очувања идентитета српске заједнице у Славонији.

– Црква и богата библиотека које су страдале у рату сада ће засјати пуним сјајем и то је на понос и цркви у Пакрацу и српском народу у Хрватској у цјелини. Црква ће увијек имати подршку СНВ-а и других српских институција. Гледат ћемо да и даље помажемо и сурађујемо јер је то важно због очувања идентитета наше заједнице – рекао нам је Милошевић.

Што обнова храма значи за народ овог краја, питали смо неке од овдашњих људи.

– Сви сматрамо да је то историјски догађај за Пакрац и његове становнике, посебно православни народ који ту живи. Пакрац као рањени град у протеклом рату зацјељује још једну рану, што је за становништво овог краја изузетно битно. Ми смо се можда исувише навикли да се овдје стално нешто ради и гради. Сада владика покушава обновити задњи дио Владичанског двора и ми из институција српске заједнице стојимо на помоћи. Наше локално мањинско вијеће, СКД Просвјета, СДФ и СДСС помажу. Сви радимо заједно – рекао нам је српски активист и вијећник у Градском вијећу Пакраца Никола Ивановић.

С Ивановићем се слаже и Ана Романић, предсједница градског ВСНМ-а

– Ради се о важном догађају за све нас и кораку напријед за све добре људе – закључила је,

Иако му је драго због обнове, Милан Козловић који је итекако укључен у црквене активности сматра да је проблем ако у цркви не буде народа.

– Иако смо повезани с црквом и окупљамо се око ње, све нас је мање. Волио бих да се тако окупимо и сваке недјеље и за црквене празнике као на Малу Госпојину. Човјек који нема вјере и поштовања за друге, не зна који је смисао живота – истиче.

И пензионисани парох даруварски Лука Босанац, који је именован за управника библиотеке, сматра да је направљен велики искорак.

– Обновили смо 90 посто Владичанског двора, црква је обновљена и спремна за богослужење. То је једна ствар, али друга је ствар народ, односно колико имамо вјерника. Народ је црква, жива црква, док је црква грађевина и њу чини душа народа који улази у цркву. Лијепо је да је народ дошао одасвуд, али овдје треба да се окупљају они који овдје живе и које ова црква треба да окупља – оцијенио је Босанац.

На свечаности су били присутни и бројни католички свећеници на челу са пожешким бискупом Ивом Мартиновићем и његовим претходником Антуном Шкворчевићем, који је такођер добио орден од владике Јована. Били су ту и представници институције Србије, дипломатски кор, као и представници српских институција, од СНВ-а, мањинских вијећа, Просвјете, СДФ-а, СДСС-а…, челни људи Пакраца те истакнути појединци као бивши предсједник Стјепан Месић те Милорад Додик, бивши предсједник РС-а. Долазили су људи из Батајнице и других мјеста у Србији, неки из Словеније, а група бајкера из Републике Српске.

– Ми смо из Модриче, Бијељине и других мјеста, али наше другаре из западних дијелова РС-а нису пустили преко границе – рекао нам је један од њих.

Коначно, међу бројним људима који су у црквеној порти пратили догађај на екрану, био је и Иван Хити с породицом.

– Срце ми трепери као никад и нитко није сретнији од мене који сам спашавао књиге и поставио стражу око цркве и двора да колико могу спријечим пљачку и уништавање, због чема су ми неки озбиљно замјерали и називали издајником – објашњава, док нас подсјећа на одликовања и признања које је добио од СПЦ-а и предсједника Иве Јосиповића. Нажалост, не и од Града Пакраца, иако је својим поступком освјетлао образ том граду.

 

 

 

 

Пише: Портал Новости