1894 – Рођен Светислав Иван Петровић (Нови Сад, Аустроугарска, 1. 1. 1894 – Минхен, 18. 10. 1962), први српски филмски глумац који се између два светска рата прославио на филмском платну у Европи.
1915 – Рођен Бранко Ћопић (Хашани, Босанска Крајина, Аустроугарска, 1. 1. 1915 – Београд, 26. 3. 1984), српски писац, члан Српске академије наука и уметности, надахнути приповедач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја, које је описао свежим, сочним и сликовитим језиком. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. У партизанском покрету је учествовао од 1941. године.
Почео је да пише као ђак учитељске школе и пре Другог светског рата је објавио збирке приповедака “Под Грмечом”, “Борци и бјегунци” и “Планинци”. Његова прозна дела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи Грмеча и Подгрмечја, његовог завичаја, ведрином и виталношћу духа. Написао је већи број књига за децу: “Бојна лира пионира”, “Пут у ведрину”, приче “У свету лептирова и медведа”, “Босоного детињство”, збирке песама “Огњено рађање домовине”, “Ратниково прољеће”. Збирка приповедака “Башта сљезове боје”, за коју је добио Његошеву награду. Извршио је самоубиство 1984. у Београду.
Остала дела: романи “Пролом”, “Глуви барут”, “Не тугуј, бронзана стражо”, “Осма офанзива”, збирке приповедака “Роса на бајонетима”, “Сурова школа”, “Доживљаји Николетине Бурсаћа”.
1924 – Трећа земаљска конференција Комунистичке партије Југославије у Београду усвојила резолуцију о националном питању, којом је тражено самоопредељење и добровољни савез југословенских народа. Усвојена је и резолуција о неодрживости поретка успостављеног на основу Версајског мира послије Првог светског рата. Исвојена је доктрина Коминтерне о “империјализму српске буржоазије” и угњетавању несрпских народа у држави створеној после Првог светског рата. Тако је под видом борбе за националну равнопавност вођена антисрпска политика која се огледала у обрачунавању с бауком унитаризма, чија је логична последица био устав СФРЈ из 1974. у који су уграђени снажни конфедерални елементи, што је определило крваво разбијање Југославије почетком деведесетих година 20. века.
1942 – Представници 26 држава, међу којима и Краљевина Југославија, на конференцији у јеку рата, потписали Декларацију Уједињених нација. Стране потписнице су се обавезале на подршку и спровођење Атлантске повеље и преузеле обавезу да рат против сила Осовине наставе до коначне победе и да с њима не закључују сепаратни мир или примирје.
1958 – Ступио на снагу Уговор о оснивању Европске економске заједнице (ЕЕЗ), који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија. Заједници названој потом Европска заједница, сада Европска унија, 1973. су приступиле Велика Британија, Ирска и Данска, 1981. Грчка, 1986. Шпанија и Португалија, 1995. Шведска, Финска и Аустрија, 2004. Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Малта, Мађарска, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка, а 2007. Румунија и Бугарска.
1977 – Умро Виктор Новак (Доња Стубица, Аустроугарска, 4. 2. 1889 – Београд, 1. 1. 1977), српски историчар, професор Загребачког, потом Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности и оснивач Историјског института САНУ.
Дипломирао на Филозофском факултету у Загребу, а латински и помоћне историјске науке специјализовао је у Ватиканској школи у Риму. На Београдском универзитету од 1924. до 1959. предавао је латинску палеографију, дипломатику и методику. Објавио је бројне расправе и студије из историје југословенских народа и историје књижевности. У капиталном делу “Magnum crimen”, објављеном убрзо после Другог светског рата, документовао је злочин геноцида хрватског усташког режима над Србима у Независној Држави Хрватској. Био је веома активан и у музичком животу као председник Првог београдског певачког друштва и иницијатор оснивања Јужнословенског певачког савеза у Београду и Свесловенског певачког савеза у Прагу.
Остала дела: “Антологија југословенске мисли и народног јединства”, “Латинска палеографија”, “Ватикан и Југославија”, “Scriptura Beneventana”, “Evangeliarium Spalatense”, “Масарик и Југословени”, “Из римске књижевности”, “Свесловенска мисао”, “Два антипода”, “Фрањо Рачки”, “Валтазар Богишић и Фрањо Рачки”, “Никола Вулић, научник и човек”.
1992 – Египатски дипломата Бутрос Бутрос Гали наследио на месту генералног секретара УН перуанског колегу Хавијера Переса де Куељара.
1992 – Сукобљене стране у грађанском рату у Хрватској дале сагласност за распоређивање мировних снага УН.
1995 – У БиХ је, после посредничке мисије некадашњег предсдника САД Џимија Картера, ступио на снагу четворомсечни прекид непријатељстава, који су муслиманске снаге 40 дана прије истека рока грубо нарушиле офанзивама на српске положаје на Влашићу и Мајевици, што међународна заједница није пропратила чак ни симболичном осудом.
2003 – ЕУ је преузела од УН надзор над полицијским операцијама у БиХ, што је прва безбедносна операција у историји ЕУ.
2006 – Ступио на снагу Закон о одбрани БиХ, чиме су угашена ентитетска министарства одбране.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
