e-Veritas, 10.07.2025, Istoričar o pojmu genocida: Unipolarni svet ga zloupotrebljava, a identitet nacije se ne može graditi na njemu

Trideset godina je prošlo od rata u bivšoj Jugoslaviji, a teme o njegovim posledicama se i dalje ne mogu zaobići. Istoričar Miloš Ković i direktor Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac pokušali su da daju odgovore na pitanja gde je region danas, primetno i dalje duboko podeljen.

Ove godine navršavaju se tri decenije od zločina u Srebrenici i Bratuncu, kao i od hrvatske akcije Oluja. Danas se više ne puca, ali su razlike iscrtane po nacionalnom i verskom principu duboke možda kao i pre.

Osim toga, društveni antagonizmi i mržnja usađeni su i među mlađe generacije koje se nisu ni rodile za vreme ratnih devedesetih.

Za Stav dana iz studija Newsmax Balkans govorio je istoričar Miloš Ković.”Stvari se nisu mnogo promenile. Mržnja, gnev i nezadovoljstvo opstaju. Ne puca se doduše, ali u Sarajevu postoji ta izgradnja identiteta na narativu o genocidu. Ovde u Beogradu, Republici Srpskoj ili Banjaluci, na nivou činjenica nema nikakvih dilema da je počinjen ratni zločin. Mislim da je to utvrđena činjenica. Međutim, na nivou činjenica u Sarajevu se ne priznaju zločini koje su počinjeni nad Srbima, u opštinama Srebrenica, Bratunac, Milići, Zvornik… Dakle, na nivou činjenica kod nas, u nekoj našoj nauci i javnom mnjenju, postoji određena saglasnost. U Sarajevu čak ni toga nema. Ne vidimo spremnost da se prizna ubijanje 3.267 Srba u ovim opštinama koje sam nabrojao. Preko četiri stotine dece prošlo je kroz logor”, ukazao je Ković.On je objasnio da povećana negativna emocija prema istorijski bliskim i sličnim narodima potiče od tzv. “konflikata malih razlika”.

“Pogotovo su surovi ratovi između onih koji govore istim jezikom, a pripadaju različitim verama ili konfesijama. Taj povećani stepen negativne emocije pripada sociološkom sistemu konflikata malih razlika. Ovde, na Balkanu, na tom pravcu smo formirali jugoslovensku državu. Danas Jugoslavije više nema. Na ovom području imamo uobličene nacije. Danas govoriti sa Bošnjacima, a pogotovo sa Hrvatima o tome da smo jedan narod je nemoguće i svaki razgovor u tom pravcu može pre ili kasnije da dovede do konflikta. Mislim da treba stvari sagledati onakve kakve su. To zvuči jednostavno, pa i banalno, ali prosto, to je zadatak istoričara, a ne političara”, naveo je istoričar.

Štrbac se osvrnuo na, kako smatra, potpuno dijametralno suprotne narative koji vladaju na našim prostorima.”Često me pitaju za ovih 30 godina kad će doći do pomirenja naroda na ovim prostorima, a živeli smo nekad u jedinstvenoj, jedinoj državi, ja sam znao reći, a i to mislim i danas, onog momenta kad napravimo jedan udžbenik iz istorije iz kojeg će svi učiti, i Hrvati, i Srbi, i svi ostali na ovom području. Kad će to biti ne mogu sebi da predočim, verovatno to neću doživeti, a daj Bože da doživi neko od mojih unuka. To su potpuno drugačiji narativi”, mišljenja je Štrbac.Naš sagovornik je pomenuo i nedavno održani koncert proustaškog muzičara Marka Perkovića Tompsona u Zagrebu, na kom je prisustvovalo pola miliona ljudi.

“U Hrvatskoj se stvorila nekakva generacija sa greškom, ali nisu oni krivi, već onaj koji ih je odgajao i indoktrinisao u tom smeru, a to su svi segmenti hrvatskog društva – i crkva i školstvo i ulica i porodica, a posebno mediji. I ako ih usmeravate u pogrešnom smeru, dobijete to da dođu svi da kliču ustašama. Dakle, da biste dobili drugačiju generaciju koja je tolerantna prema drugima i drugačijima, da ih odgajate u ljubavi i nekakvom miru, potrebna je edukacija, a to ne ide preko noći niti nikakvim dekretima. To je proces, ali nema volje u hrvatskoj državi da se krene u tom smeru”, pojasnio je Štrbac.

Upitan da utvrdi granicu između zločina i genocida, Ković je naveo da pojam genocida diktiraju, kako je rekao, jednopolarni svet i njegovi sateliti.

“Pojam genocid je iskovao Rafael Lemkin i ta njegova definicija je široka, kao što je široka i definicija Ujedinjenih nacija. Primarna je prethodna namera da budete uništeni zato što pripadate određenoj populaciji. Još u vreme Lemkina je počela zloupotreba ovog pojma od strane jednopolarnog sveta koji određuje šta je genocid, a to su sve proameričke države i njihovi sateliti. Sve ono što počine njihovi protivnici nazivaju genocidom i zločinima protiv čovečnosti, a ono što urade oni ne može tako čak ni da se imenuje”, istakao je istoričar.

Piše: newsmaxbalkans.com