За мјесец дана у издању СНВ-а, под уредничком палицом Иве Голдстеина, излази књига о сто истакнутих Срба и Српкиња из Хрватске којом се жели показати какви су то људи били и што су дали Хрватској, речено је на трибини “Сто најважнијих Срба из Хрватске” у Привреднику
Кад се за мјесец дана појави у јавности, књига о сто истакнутих Срба из Хрватске у издању Српског народног вијећа, с уредником Ивом Голдстеином, доживјет ће бројне примједбе и коментаре, јер се многи неће слагати с избором уврштених личности, речено је на трибини “Сто најважнијих Срба из Хрватске” која је 10. фебруара одржана у пуној дворани Привредника у Загребу.
Чедомир Вишњић, који је низ година био присутан у култури и издаваштву српске заједнице у Хрватској, говорио је о дугом путу од идеје до остварења.
– Прве идеје у Просвјети о лексикону истакнутих Срба јавиле су се још 70-их година прошлог вијека, а обновом рада Просвјете обновљена је и идеја о књизи. Прије десет година предложио сам листу имена и начин како да се цијела прича уобличи. Жељели смо да се покаже какви су то људи били и што су Хрватској дали – казао је.
Нагласио је да би свака генерација имала свој избор имена и да би они који су живјели у 70-има бирали другачије од избора данашње генерације. Споменуо је и Милу Јоку, који је био први предлагач лексикона и на чијој су листи, иако је уврстио и Срђана Будисављевића и Светозара Прибићевића, доминирали народни хероји и партизански првоборци.
– Кад смо дошли близу сто имена јављале су се дилеме да ли на листу уврстити и једног од владика, десно крило у ногомету, пјесника или глумца, као и да ли треба уврштавати и Србе који са заједницом немају много везе, али је њихов допринос значајан за човјечанство, као што су Никола Тесла или Михајло Вуцелић, мозак пројекта Аполо – рекао је и додао да је у завршној фази било измјена уврштених имена.
– Поставља се питање и што ће о лексикону рећи Срби који од 90-их живе у Србији и међу којима такођер има разлика у гледању – рекао је и подсјетио да су Срби из Хрватске у Србију, прије свега у Војводину, долазили у три вала – солунаши након Првог и колонисти након Другог свјетског рата те Срби избјегли након 1995., али да су чували везу са завичајем.
– Ми смо дали што можемо, а приговора ће бити са свих страна од питања избора имена, до броја имена из појединог краја – рекао је Вишњић.
Иво Голдстеин, који је био уредник, нагласио је бројни тим који је радио на књизи која има 670 страница. Уредништво су уз њега чинили Дејан Јовић, Душан Маринковић, Ђорђе Матић, Милорад Пуповац, Милан Радановић, Чедомир Вишњић, Драган Дамјановић као стручни савјетник, Тихомир Понош као рецензент и Илија Ранић као редактор. На књизи су радила 42 аутора, при чему су неке од биографија писала и по њих двојица.
– Пројект разбија енергију која слаби СНВ и српску заједницу. Жељели смо да се о Србима говори на нормалан начин и да се укаже не њихов велики допринос Хрватској, иако је књига рађена у вријеме хистерије, напада на Србе те њихове демонизације – казао је Голдстеин.
– Били смо свјесни да су Срби с листе рођени и живјели у различитим временима и да нису били доживљавани на исти начин. Искључили смо истакнуте живе личности. Иако се у наслову не спомињу и Српкиње, у књизи их је 12, укључивши и Александру Зец која је уврштена као симбол – устврдио је.
Нагласио је да су у књизи и спорташице и спорташи попут Вере Николић и Владимира Беаре, а међу именима су и Никола Добровић, Ђуро Даничић, Јово Станисављевић Чаруга, Бошко Буха, Нада Димић…
– Водили смо рачуна о равнотежи, а показатељ колико и како су Срби интегрирани у хрватско друштво јесте чињеница да су били аутори три значајне хрватске пјесме. Јосиф Руњанин складао је химну “Лијепа наша” која је први пут изведена у кући српског трговца Пелеша у Глини, политичар и пјесник, а касније и жупан вараждински Огњеслав Утјешеновић Острожински 1866. је написао будницу “Устани бане” коју је касније дорадио Аугуст Шеноа, а Сплићанин Момчило Попадић, дијете Далматинке и Србина, написао чувену “Опрости ми папе” која је заправо његова животна прича. Ту је Бела Крлежа. Одустали смо од Дражена Петровића, али уврстили Арсена Дедића, као и Дејана Медаковића чије је име било поводом дивљачком нападу на Просвјетину изложбу њему у част. Уврштен је и његов дјед Богдан Медаковић, који је као хрватски бан 1918. потписао акт о прекиду свих веза Хрватске и Аустро-Угарске – истакнуо је и додао да ће књига изићи за мјесец дана те да промоција неће бити само у Загребу, већ и другдје.
Извор. Портал Новости
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
