БЕОГРАД, 12. МАРТА /СРНА/ – Задарска полиција поднијела је кривичну пријаву против бившег команданта Дрнишке бригаде Војске Републике Српске Крајине Владимира Давидовића /77/ због наводног ратног злочина, а овај потез показује све лицемјере хрватских органа гоњења и правосуђа, изјавио је Срни предсједник Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац.
Штрбац наводи да задарска полиција Давидовића, према јучерашњој пријави, сумњичи по “командној одговорности” јер је током хрватске акције “Олуја”, 4. августа 1995. године, “неко од војника из његове бригаде убио заробљеног хрватског војника Ведрана Маленицу /24/”.
Он пита каква је могла бити “командна одговорност”, када су Срби августа 1995. године бјежали пред хрватском војском која је рушила, убијала и клала све до чега је дошла.
“Знају све шта се дешавало у избјегличким колонама и како је њихов један војник страдао у тој најдужој избјегличкој колони икада забиљеженој, а наводно не знају ко је, односно неће да процесуирају оног ко је гранатирао дјецу на Петровачкој и Приједорској цести”, истиче Штрбац.
Он наводи да је хрватска страна одмах послије “Олује” на састанцима комисија за тражење несталих којима је присуствовао, тражила тог војника, а да је “Веритас” дошао до информације да је Маленица био заробљен и непосредно послије заробљавања поведен у избјегличкој колони заједно са српском војском и народом који је бјежао пред ударима хрватских снага ка Републици Српској.
Тако се дошло и до информације да је прије преласка у БиХ, хрватски војник погинуо приликом покушаја бјекства.
“Кретање у избјегличкој колони могло је трајати и читав дан и чињеница да Маленица није убијен одмах по заробљавању, је сама по себи доказ да је вјероватнија она прича да је страдао у покушају бјега, него да га је неко намјерно издвојио из колоне и стријељао. Како год да се десило, за то није ни близу одговоран Давидовић”, нагласио је Штрбац.
Он каже да му је Давидовић потврдио да је чуо да је његова јединица заробила једног хрватског војника, али да су непосредно послије заробљавала Срби масовно кренули у егзодус.
“Давидовић више није могао имати контролу над бригадом, јер је настао хаос и он није знао за његову судбину, а сада га терете по командној одговорности, односно да је имао контролу над њима и дозволио да хрватског војника малтретирају и ликвидирају!?”, истиче Штрбац.
ХРВАТСКА ДАВИДОВИЋА НЕПРЕКИДНО ГОНИ ЈОШ ИЗ ВРЕМЕНА СЛУЖБЕ У ЈНА Даидовићу, који је до рата био пуковник ЈНА, ће, ако му буде суђено и за овај случај, наводи Штрбац, ово бити већ трећи поступак пред хрватским судовима за ратни злочин по командној одговорности.
У првом поступку – за наводни ратни злочин у Вараждину, током службовања у Вараждинском корпусу ЈНА, гдје му је суђено заједно са генералом Владом Tрифуновићем и пуковником Бериславом Поповом, Давидовић је прво осуђен у одсуству на десет година, па затим правоснажно ослобођен кривице.
Другом оптужницом против Давидовића обухваћена и још седморица команданата Книнског корпуса и команданта бригада у том корпусу, као и начелници полиције у Дрнишу и Книну. Међу њима је генерал Борислав Ђукић, кога је Црна Гора изручила Хрватској прије десет и по година, и у Хрватској га још држе у затвору без правоснажне пресуде.
Цијелом том командном кадру, како истиче Штрбац, стављају на терет све што се десило Хрватима на том подручју од 1991. до 1995. године – свако убиство Хрвата, али и свака пљачка или паљевина.
Штрбац каже да најновији потез против Давидовића, показује све лицемјере хрватских органа гоњења и правосуђа, будући да Хрватска није процесуирала никога за убиство пет заробљених српских војника у Оћестову у Далмацији, које се десило у истом том периоду.
“Наводно, не знају ко их је убио, али зна се која јединица је била, па су по истом принципу као Давидовића могли су да осуде команданта бригаде”, указује Штрбац.
Хрватска није никога процесуирала ни по командној ни по појединачној одговорности, ни за бројна убиства српских цивила током и након “Олује” међу којима у Гошићу, Вариводама, Уздољу, Груборима Комићу, Глогову, Дољанима, Шашу на Банији….
“На стотине је случајева гдје су убијени српски војници који су у тој истој акцији заробљени, а још више цивила – укупно више од 1.900 жртава”, каже Штрбац.
Једини припадници хрватских снага који су до сада осуђени за злочине над Србима у “Олуји” су један етнички Србин, припадник хрватске војске, и то за три од 14 убијених цивила у Кијанима и један етнички Албанац.
Тијело хрватског војника Маленице, пронађено је 1997. године у мјесту Бротња, гдје му је и подигнут и споменик, а о њему хрватски медији пишу као о “хрватском витезу”.
Izvor: Srna
Povezani tekstovi
