1904 – Умро Јован Јовановић Змај (Нови Сад, Аустријско царство, 6. 12.1833 – Сремска Каменица, Аустроугарска, 14. 6. 1904), српски песник, драмски писац, преводилац, уредник и лекар. Сматра се једним од највећих лиричара романтизма.
1935 – Рођен Драгиша Витошевић (Баре, Гружа, Краљевина Југославија, 4. 6.1935 – Сисак, Банија, СФРЈ, 4.8.1987), српски књижевни историчар, теоретичар и критичар, приповедач и антологичар. Радио је као научни саветник у Институту за књижевност и уметност у Београду. Покренуо је и био главни и одговорни уредник часописа „Расковник“ (1968–1982) који се бавио народним стваралаштвом и културом села. Витошевић је око часописа окупио велики број песника и стваралаца са села, али и научника који су се бавили етнологијом, социологијом, језиком и културолошким истраживањима руралне средине.
1996 – На Међународној конференцији о БиХ у Фиренци представници Републике Српске, СР Југославије, Хрватске, Херцег-Босне и Федерације БиХ потписали Споразум о контроли наоружања. У Споразуму, који је предвиђен Дејтонским споразумом, одређене су квоте за смањење наоружања у целом региону.
2001 – Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи сa Међународним судом за ратне злочине у Хагу. После неуспешних преговора сa коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона je повучен из процедуре Савезне скупштине 21. јуна.
2003 – Русија завршила повлачење свог мировног контингента из састава СФОР-а у БиХ.
2007- Умро Курт Валдхајм, генерални секретар Уједињених нација од 1971. до 1981. и председник Аустрије од 1986. до 1992.
Током кампање за председника Аустрије 1986. обелодањена је његова нацистичка прошлост. За време Трећег рајха био на командој дужности и на територији окупиране Краљевне Југославије и активно учествовао у тријажи заробљених цивила на Козари (83.000) у немачко-хрватско-мађарској операцији Западна Босна, као и у операцијама у Црној Гори. Затим је пребачен у Грчку, у Солун, и тамо радио на депортацијама грчких Јевреја у логоре у Немачкој. Прашина која се дигла обелодањивањем доумената није омела његов избор за председника Аустрије. Међу бројним нацистичким одликовањима које је добио налазе се и ордени Анте Павелића 1942. године (Сребрна колајна круне краља Звонимира са храстовим гранчицама) и Јосипа Броза Тита (Орден југословенске заставе са лентом) 1968. године.
2011 – Умро Миливој Ашнер (Дарувар, Славонија, Аустроугарска, 13. 4.1913 – Клагенфурт, Аустрија, 14. 6. 2011), командир усташке полиције НДХ у Славонској Пожеги, неосуђени нацистички ратни злочинац.
На позив председника Хрватске Фрање Туђмана 1990. године Ашнер долази у Дарувар где живи до 2004, а затим се враћа у Клагенфурт, када је његов идентите откривен током акције „Последња шанса“. Хрватска је формално затражила његово изручење од Аустрије али је Аустрија одбила да га изручи јер је наводно неспособан за суђење.
Октобра 2008. године Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије поднело је захтев за спровођење истраге потив четвртог најтраженијег нацисте на свету Миливоја Ашнера, који је осумњичен да је починио геноцид и злочине против човечности над Србима и Јеврејима током Другог светског рата. Израелски Центар „Симон Визентал“ апеловао је на аустријске власти да хитно изруче Ашнера који се сумњичи за ратне злочине почињене у Другом светском рату над Србима, Јеврејима и Ромима.
Ашнер је терећен за убиство најмање 438 Срба у хрватском усташком логору у тадашњој Славонској Пожеги, као и за ликвидацију и депортовање у усташке логоре Јадовно, Јасеновац и Ђаково неколико стотина Јевреја и Рома.
И поред серије текстова и фотографија у лондонском дневнику Сан о активностима Ашнера у Аустрији и Клагенфурту, посетама фудбалским утакмицама, Сан је објавио и интервју са њим, после ког је новинар констаовао да је „он луцидан и снажан“. Следила је серија Ашнерових бројних изјава и интервјуа које је давао медијима из више земаља. Аустрија је, међутим, одбила све захтеве за изручење са образложењем да је оболео од Алцхајмерове болести и неспособан за суђење.
Veritas.info
Povezani tekstovi
