1825 – Основана Славеносербска библиотека у Земуну, Аустријско цартво.
1826 – У Пешти основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића (Милош Светић) и богатих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Божитовца, Јована Деметровића, Јосифа Миловука, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића. То књижевно и културно друштво, које је одиграло огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини, убрзо је почело да издаје “Летопис Матице српске”, најстарији живи српски књижевни часопис. Матица је 1864. пресељена у Нови Сад, гдје је и сада.
1842 – У Иригу српски писац и игуман манастира Крушедол Димитрије Крестић отворио Српску читаоницу. На свечаности приликом отварања, први њен председник Кирил Неофитовић, свештеник, обратио се присутнима речима: „да сви скупа ревносно служе народу и да не само славом него и делом на олтар просвешћенија жртве приносе“. Српска читаоница у Иригу је читавих стотину година примала сву важнију српску штампу као и стране часописе, али су ову драгоцену збирку 1944. током Другог светског рата, уништиле хрватске усташе.
1892 – Рођен српски класични филолог Милош Ђурић (Славонски Бенковац, Аустроугарска, 14.1.1892 – Београд, 5.12.1967), члан Српске академије наука и уметности, председник Српске књижевне задруге и уредник часописа “Жива антика”. После завршених студија филозофије и класичне филологије, Ђурић је радио као гимназијски професор у Сремској Митровици, Земуну и Београду, а затим као предавач на Филозофском факултету у Београду. Плодном делатношћу која обухвата више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије, Ђурић је допринео развоју српске филозофске мисли. Неговао је облик моралистичког есеја, проучавајући утицај етике људске мисли на развој људског духа и уметности.
Пензионисан је (1942), а потом и ухапшен и одведен у Бањички логор. На самом крају рата, априла 1945, на Сремском фронту гине његов син јединац Растко, коме постхумно посвећује практично сво послератно стваралаштво и најдраже преводе.
Непревазиђени су његови преводи Есхила, Софокла, Платона, Аристотела, Хомера, као и многих савременика.
Дела: “Видовданска етика”, “Философија панхуманизма”, “Рационализам у савременој немачкој философији”, “Проблеми философије културе”, “Историја хеленске етике”, “Огледи из грчке философије уметности”, “Аристотелово етичко учење”, “Из хеленских ризница”, “Платонова академија и њен политички рад”, “Софисти и њихов историјски значај”, “Историја хеленске књижевности”.
1942 – Умро српски филолог Милан Решетар (Дубровник, Аустријско царство, 1.2.1860 – Фиренца, 14.1.1942), један од познатијих дубровачких Срба римокатолика. Био је члан Српске Краљевске академије, универзитетски професор словенске филологије у Бечу и Загребу.
Проучавао је језик старих споменика, дијалекате и акценате, посебно књижевну и културну историју родног Дубровника и био је најбољи зналац старог дубровачког новца.
За историју српског језика драгоцена су његова издања старих споменика: Задарски и Рањинин лекционар објављен у Загребу 1894, Либро од мнозијех разлога: Дубровачки ћирилски зборник од г. 1520 објављено у Београду 1926, Два дубровачка језична споменика из 16. века објављено у Београду 1938. године. Осим тога, стекао је заслуге за критичка издања дубровачких писаца Марина Држића 1930, Шишка Менчетића и Џоре Држића 1937, те Џивe Гундулића 1938. године.
Дела: на српском – издање “Горског вијенца”, “Дубровачка нумизматика”, “Нове дубровачке повеље Стојановићева зборника”, “Никша Звијездић, дубровачки канцелар XV века”, “Најстарији дубровачки говор”, “Најстарија дубровачка проза”, “Дубровачки зборник од год. 1520.”, “Језик Марина Држића”, на немачком – “Чакавштина и њене некадашње и садашње границе”, “Штокавски дијалект”, “Дубровачки споменици XIII-XV века (Die ragusanischen Urkunden des XIII-XV Jahrhunderts) “.
– Али ко дијели српско од хрватскога мора признати да је Дубровник по језику увијек био српски“.
1953 – Народна скупштина Федеративне Народне Републике Југославије изгласала уставни закон којим су уведени друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо владе и министарстава уведена извршна већа и државни секретаријати. Маршал Јосип Броз изабран за првог председника Савезног извршног већа, а уједно и председника Југославије.
1992 – У оквиру Венсовог плана за Републику Српску Крајину у Југославију је стигла прва група припадника УН. Касније је на основу резолуције Савета безбедности УН распоређено око 19.000 “плавих шлемова” у Книнској крајини, Лици, Кордуну, Банији, западној Славонији и у Сремско-барањској области. Мировне снаге УН нису реаговале приликом агресије Хрватске на Западну Славонију, 1. маја 1995. као ни у нападу на остали део РСК, Книнску крајину, Лику, Кордун и Банију, 4. августа 1995.
2009 – Умро Душан Џамоња (Струмица, Краљевина СХС, 31. 1. 1928 – Загреб, 14. 1. 2009) био је југословенски и српски вајар и академик САНУ.
Veritas info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
