1847 – Рођен Јован Пачу (Александрово, Суботица, Аустријско царство,17.3.1847 – Загреб, Аустроугарска, 30.10.1902), српски композитор, лекар и пијаниста.
Школовао се у родној Суботици, у Прагу и Пешти. Био је ученик Беджиха Сметане. Упоредо с музичким образовањем завршио је и медицину. Сматран је музичким виртуозом. Романтик, српски патриота, изразито салонски бидермајерски композитор. Бројне народне и градске мелодије хармонизовао је за хор и клавир. Био је и плодан публициста. Дела: “Chansonette serbe”, “Без тебе драга”, “Праг је ово милог српства”, “Чуј Душане”, “Светосавска песма” , “Бранково коло”. Написима о музици сарађивао је у више часописа и дневних листова („Даница“, „Јавор“, „Матица“).
1894 – Рођен Славко Воркапић (Добрињци, Аустроугарска, 17.03.1894 – Михас, Шпанија, 20.10.1976), српско-амерички редитељ, монтажер, педагог и теоретичар филма.
Рођен у години у којој је измишљен кинематограф, Воркапић је први додир са филмом имао као шестогодишњак, када је на једној циркуској представи видео филмове Жоржа Мелијеса. То је пресудно утицало на његово будуће опредељење. Сликарство је студирао у Београду, Будимпешти и Паризу. Уверен да су “живе слике” филма уметност будућности 1920. године одлази у Холивуд.
Стручњак за стваралачку монтажу и употребу специјалних ефеката на филму, режирао је монтажне секвенце у око стотину холивудских филмова. Два пута је номинован за “Оскар”-а у категорији документарних филмова. Аутор је експерименталних филмова “Фингалова пећина” и “Шума шумори”. Био је члан “Калифорнијске групе” у Холивуду, која се залагала за развој уметничког, ауторског и експерименталног приступа филму. У филмску теорију и праксу први пут је увео принцип визуелне перцепције, тако да савремени домаћи и светски филм много дугује генијалним идејама које је заступао и у својим радовима афирмисао овај аутор. Наши филмофили памте га по бриљантној режији филма “Ханка”.
1897 – Рођен Милан Ајваз (Српски Крстур, Аустроугарска, 17. 3. 1897 – 28. 3. 1980, Београд), српски позоришни и филмски глумац.
1906 - Умро Аврам Ђукић (Госпођинци, Аустријско царство, 10.2.1844 – Беч, Аусроугарска, 17.3.1906), српски историограф. Био је школовани официр и у интендантској служби доспео је до чина генерала аустријске војске (Аустроугарске). Служио је у Бечу, Задру и Прагу.
Проучавао је историју Срба у тадашњој Угарској, највише велику сеобу, историју шајкаша и српске хусарске регименте, устанак 1848, устанак Пере Сегединца као и сеобе Срба у Русију, а са много пожртвовања испитивао је животе Срба аустријских официра. Оставио је Матици Српској велики рад у рукопису: “Генерали и пуковници Срби у Аустро-Угарској од год. 1704 до данас”. Из тог обимног дела публиковао је једино – “Живот Арона Станисављевића, барона von Wellenstreit”.
Остали радови: “Кад су се Срби са патријархом Арсенијем III доселили у земље маџарске круне?”, “Три писма патријарха Арсенија III Чарнојевића”, “Установа и споменици угарских краљевских шајкаша”, “Нешто за историју царске и краљевске Српске хусарске регименте”.
1942 – Стрељана Нада Димић (Дивосело, код Госпића, Краљевина СХС, 6.9.1923 – 17/20. 3. 1942, хрватски усташки Логор Стара Градишка, НДХ), партизанка, учесница НОБ, народни херој Југославије.
1948 – Уједињено Краљевство, Француска и земље Бенелукса потписали су Бриселски уговор о оснивању Западноевропске уније.
1996 – Талас пљачки и подметнутих паљевина захватио Грбавицу, два дана пре него што је та последња српска општина у Сарајеву, у складу с Дејтонским споразумом, предато полицији Федерације БиХ.
2004 – Хашки трибунал подигао оптужнице за ратни злочин против генерала Хрватске војске Слободана Праљка и Миливоја Петковића.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
