e-Veritas, 24.06.2025, Крунослав Фехир у вртлогу хрватско-српских односа

Пише: Саво Штрбац

Хрвата Крунослава Фехира пре десетак дана, приликом уласка у, на граничном прелазу Богојево ухапсила је српска полиција под сумњом да је починио кривично дело ратни злочин. Записник  о његовом саслушању пред полицијом, и пре него је  стигао у тужилаштво, на волшебан начин појавио се у једном српском медију и истог дана постало вест дана у целом региону.

Фехир је бивши припадник “Бранитељске осјечке бојне” и био је кључни сведок на суђењу Бранимиру Главашу и дружини за ратне злочине почињене током рата деведесетих прошлог века у Осијеку пред хрватским правосуђем. Јавно је признао да је као малолетник учествовао у мучењима и убиствима српских цивила по наређењу Бранимира Главаша, укључујући и убиство Чедомира Вучковића. Тврдио је да су сви злочини били организовани и наређени од стране Главаша, којег је назвао “алфом и омегом” тих догађаја. Након давања исказа о тим злочинима постао је заштићени сведок, а његова сведочења била су кључна у судским процесима против Главаша и његових сарадника. Иако је био малолетан у то време, изразио је кајање и жељу да се извини породицама жртава.

Нама у “Веритасу”, који смо пратили суђење Главашу и његовој групи пред хрватским судовима, ова Фехирова  прича није била непозната. Наиме, ову причу је од речи до речи до сада испричао више пута и пред хрватским судом и медијима. На основу његове приче Жупанијски суд у Загребу је још 2009. осудио Главаша на десет година затвора а чланове његове дружине на нешто ниже казне Пресуду је преиначио Врховни суд  РХ у одлуци о казни, тако да је Главашу смањио казну на осам година. Уставни суд РХ одлуком из 2015. укинуо је пресуду ВС, онда је ВС укинуо пресуду ЖС, па је ЖС у Загребу провео ново суђење и у октобру 2023. поново осудио Главаша и чланове његове дружине: Главаш је добио седам  за налогодавну улогу у отмици, мучењу и убијању седам цивила,  командирка вода Гордана Гетош Магдић  четири, а непосредни починиоци злочина Дино Контић и Здравко Драгић  по три године затвора. Ова последња пресуда још није правоснажна пошто је по жалби странака предмет на другостепеном суду.

Уз све то треба рећи да Фехир није био ни оптужен пред хрватским судом (вештаци су утврдили да је непосредни узрок смрти Чедомира  Вучковића тровање сумпорном киселином а не пуцњи које је у њега испалио Фехир) већ да је добио статус заштићеног сведока што му је била “награда” хрватског правосуђа за “кооперативност”.

Кад сам дознао да је Фехир ухапшен, прва непознаница  ми је била зашто је уопште, с обзиром на његову “ратну прошлост”, покушао да уђе у Србију. И јавно сам коментарисао да су изгледна два разлога: или је “бежао од већег зла” које му је претило у Хрватској (Главаш му није ни заборавио ни опростио сведочење на основу којег је и по други пут осуђен, а по првој пресуди је одлежао у затвору више од пет година и изгубио многе позиције у друштву), или је  рачунао да су му Срби захвални, као што је било и хрватско правосуђе, што је стварно открио монструозна убиства над Србима у случајевима названим “Гаража” и “Селотејп” и да неће имати никаквих проблема, тим пре ако је (а по “Веритасовим” сазнањима, јесте) и раније несметано улазио у Србију.

Тек трећег дана по хапшењу огласило се и српско тужилаштво за ратне злочине саопштењем у којем се наводи: „16. јуна 2025. Јавно тужилаштво за ратне злочине је донело наредбу о спровођењу истраге против Крунослава Фехира због кривичног дела организовање и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина из члана 145. став 2. КЗ СРЈ. Према осумњиченом је одређен притвор решењем Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине“. (У овом случају примењено је правило и примени блажег закона за починиоца).

Из овог саопштења добио сам одговор и на другу непознаницу: како ће му српско тужилаштво квалификовати то што је признао да је учинио?

Ако би се квалификација ценила само по називу кривичног дела, могло би се закључити да је ово дело теже и од свих других кривичних дела из главе “против човечности и међународног хуманитарног права”. Али није тако. За основни облик овог дела из става 1. (“Ко организује групу ради вршења кривичних дела из чланова 141 до 144 овог закона, казниће се затвором најмање пет година”) прописана је иста казна као и за остала дела ратних злочина, али за привилеговани облик, за који се терети Фехир из става 2 (“Ко постане припадник групе из става 1. овог члана, казниће се затвором најмање једну годину), прописана је много блажа казна. Наиме, уз постојање особито олакшавајућих околности код извршења дела у оба случаја казна се може ублажити испод законског минимума, у првом случају до године дана а у другом случају до три месеца затвора (чл. 42. и 43. КЗ СРЈ). Условна осуда се не може изрећи за кривична дела за која се ни ублажавањем казне не може изрећи казна мања од једне године затвора (чл. 53. ст.3 КЗ СРЈ).

Ако би суд утврдио да је Фехир дело починио под особито олакотним околностима (у његовом случају то би могла да буде и његова животна доб у комбинацији са признањем, откривањем и кајањем, због чега у Хрватској није ни оптужен), могла би му се, преко ублажавања казне, изрећи и условна осуда, што би, узимајући све у обзир (можда) и била најпримеренија санкција. Оваквом евентуалном кривичном санкцијом и српско правосуђе би валоризовало Фехирово активно учешће у откривању монструозних ликвидација Срба у Осијеку у рату деведесетих у режији дугогодишњег “господара живота и смрти” у том граду и шире Бранимира Главаша.

Поред Главаша и многи други Хрвати нису били “срећни” што је Фехир открио та монструозна убиства, јер им је то “кварило” слику о одбрани од мрског непријатеља и њихове невиности и безгрешности. Изгледа да је многим Хрватима драго што је Фехир доспио у српски затвор. Чини се да ни држави није стало до Фехира: нема никаквих реакција ни протеста од стране хрватске владе као у неким ранијим случајевима хапшења припадника њихове војске у Србији; а хрватска амбасада у Београду се огласила да нема никаквих сазнања о његовом хапшењу. Највеће јавно одушевљење Фехировим хапшењем исказао је управо Б. Главаш преко друштвених мрежа: “Желим му дуг боравак у српском затвору јер тамо и припада. Чак штавише, послао сам мејл српском тужилаштву за ратне злочине да им се стављам на располагање, уз јемства неометаног повратка у Хрватску, и доставио сам им бројну документацију о кривњи Крунослава Фехира”.

Долазимо и до треће непознанице:  Може ли Србија да суди Главашу и другим члановима његове јединице за иста (не)дела за која им је суђено пред хрватским судом?

У Србији су у вези с тим  мишљења тренутно подељена. Претресно веће Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду и првој и у поновљеној неправоснажној пресуди у предмету “Ракитје” применило је правило ne bis in idem (одбило је део оптужбе против оптуженог хрватског војника Бранка Тунића за убиство ратног заробљеника припадника ЈНА Марка Утржана, који је пресудом хрватског суда правоснажно ослобођен за то дело). Напротив, заступници оптужбе и пуномоћник оштећених, београдски адвокат Душан Братић, сматрају да то правило не важи у том конкретном случају и позивају се  на „Општи коментар“ одредбе члана 14. став 7. Међународног пакта о грађанским и политичким правима (“Нико не може бити гоњен или кажњен због кривичног дела у вези којег је већ био ослобођен кривице или осуђен правноснажном пресудом према закону и кривичном поступку сваке земље“) Комитета за људска права УН од 23. августа 2007: “Штавише, не гарантује ne bis in idem  у погледу националних јурисдикција две или више држава.  Ово схватање, међутим, не би требало да подрива напоре држава да спрече поновно суђење за исто кривично дело путем међународних конвенција“. А пошто Хрватска није ратификовала ни Европску конвенцију о међународном важењу кривичних пресуда из 1970, нема никакве запреке да се Тунићу, а то, по аналогији, значи и Главашу, суди и пред српским судовима за иста кривична дела за која им је суђено и пред хрватским судовима (казна коју су добили пред хрватским судом уручунала би им се у изречену казну пред српским судом).

О овом правилу ускоро ће се морати изјаснити и Апелациони суд у Београду у предмету “Ракитје”. Ако се прихвати ово друго мишљење, ево шансе да се и пред српским судом суди правим органитаторима за “организовање и подстицање вршења геноцида и дригих ратних злочина” у Осијеку и шире током рата деведесетих, а то је, и према хрватској пресуди, Бранимир Главаш, а не Крунослав Фехир.

“Политика”, 24.06.2025. штампано издање