D.I.C. Veritas

e-Veritas, 27.12.2025, Саопштење поводом хапшења Србина Милорада Ковачевића у Црној Гори

Управа полиције Црне Горе јуче је саопштила да је у Зети, у селу Бистрица подгоричка полиција лоцирала и лишила слободе М.К. (61), држављанина Хрватске, којег ова земља потражује због присуства кривичном поступку који се против њега води због сумње да је извршио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва те да је приведен судији за истрагу Вишег суда у Подгорици на даље поступање.

Скоро сви медији у региону пренијели су вијест да се ради о Милораду Ковачевићу, бившем поручнику ЈНА, којег је Жупанијски суд у Сплиту 2019.  у одсуствуи неправоснажно осудио на четири године и шест мјесеци затвора због ратног злочина над ратним заробљеницима почињеног 5. октобра 1991. године на дубровачком ратишту.

Међутим, истог дана огласио се и хрватски министар правосуђа Дамир Хабијан, који је појаснио да је Милорад Ковачевић ухапшен на основу расписане међународне потјернице путем Интерпола, а на захтјев Жупанијског суда у Загребу  те да је ријеч о особи која се терети да је починила дјело ратног злочина против цивилног становништва на подручју Грубишиног Поља 1991, који је, према “Веритасовим” подацима, рођен 1. јануара 1964. у Рашеници код Грубишиног Поља.

Жупанијско државно одвјетништво у Загребу подигло је 21. априла 2025. оптужницу пред Жупанијским судом у Загребу против сљедећих оптуженика: Живка Загорца (1946), Раде Чакмака (1945), Ранка Раделића (1951), Бранка Чортана (1950), Лазе Саватовића (1954), Миленка Стојића (1957), Тихомира Антешевића (1960), Јована Берака (1962), Ранка Бобића (1955), Небојше Бојића (1964), Радована Бркића (1960), Ивице Цапача (1968), Миливоја Чакмака (1968), Милорада Давидовића (1969), Милорада Ковачевића (1964), Радована Косановића (1958), Бранка Косановића (1957), Слободана Кучука (1959), Душана Мркшића (1947), Милана Орозовића (1957), Миленка Орозовића (1960), Ненада Пеулића (1964), Миливоја Тврдоријеке (1951) и Дражена Вучковића (1971).

Терете се да су од августа до октобра 1991. године на подручју општине Грубишно Поље, као припадници паравојних фомрација побуњеног српског становништва, противно одредбама међународног хуманитарног права, наредили или спроводили незаконито лишавање слободе, узимање талаца, пљачкање, бестијално злостављање, мучење, физичко повређивање и убиство великог број цивилних особа, чиме су починили кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва.

Оптужени Ковачевић и још четири саоптуженика трете се да су дана 20. августа 1991. године у поподневним часовима на цести између Малог Грђевца и Тополовице зауставили особно возило у којем су се налазиле три цивилне особе и испалили више метака из аутоматског наоружања по возилу и особама у возилу, којом приликом су двије особе задобиле смртоносне повреде, док је трећа задобила тешке тјелесне повреде.

Након потврђивања оптужнице, против свих оптуженика одређен је истражни затвор и  расписане међународне потјернице, односно налози за хапшење за подручје Европске уније.

Из овог кривичног предмета, прије Ковачевића, а на основу европског налога за хапшење Жупанијског суда у Загребу, ухапшени су: Давидовић Милорад, ухапшен 10. септембра 2025. године у Шведској, изручен Хрватској 27. октобра и Живко Загорац, ухапшен 17. октобра у Пољској приликом повратка из Србије преко Пољске авионом за Канаду.

Изручење Живка Загорца од Пољске, поред Хрватске, затражила је и Србија за исто кривично дијело. Према “Веритасовим” сазнањима, пољски судови су одлучили да су испуњени услови да се Загорац изручи и Србији и Хрватској, а у коју ће државу бити изручен, одлучиће пољски министар правде највјероватније у јануару идуће године.

По “Веритасовој” евиденцији, од почетка ове године ухапшено је седам Срба из Хрватске и бивше РСК због кривичних дјела ратног злочина, тројица у Хрватској, а четворица ван Хрватске.

У Хрватској су ухапшени: Жељко Бабић (1955) из Мокрог Поља код Книна, ухапшен 1. јула, иако је од 2005. редовно сваке године по више мјесеци боравио у родном селу, Драгутин Ћелап (1954) из Топуског, ухапшен 12. септембра (по други пут) иако се прије више година из избјеглиштва вратио у родни крај и дуго година био функционер SDSS-a и Зоран Корда из Зечева код Кистања, ухапшен  почетком новембра у родном селу у које је редовно долазио дуги низ година.

Изван Хрватске по европском налогу за хапшење издатим од стране хрватског правосуђа, поред поменутих, ухапшен је и Грковић Душан (1956) из Ловаса, држављанин Србије и Хрватске, ухапшен 12. априла у Мађарској на граничном прелазу Томпа – Келебија, у Хрватску изручен 23. априла, неправоснажно осуђен 15. децембра на 13 година затвора.

На основу међународних потјерница које је расписало хрватско правосуђе, до сада је, по „Веритасвој” евиденцији, ухапшено широм свијета најмање 203 Србина, од којих су 84 екстрадирана у Хрватску. Због кривичних дјела ратних злочина тренутно с у хрватским затворима налази 28 особа српске националности, од којих је 15 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.

 

 

У Београду и Бања Луци, 27.12.2025.

 

 

  П Р Е Д С Ј Е Д Н И К

 Саво Штрбац

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација Републике Србије.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

 

 

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.