Dalmatinski dnevnik, Slobodna Dalmacija u svom broju od 26. 5. 2025. piše u tekstu „Sve više sudaca misli da generala koji je rušio Peruću treba pustiti iz zatvora“ autora Vladimiira Urukala, da „Ustavni su mijenja ploču“ i da u pored 25 neuspešnih žalbi, sada zključuje da su mu povređena ustavna prava.
I pored toga, ne znači da je nova tužba penzionisanog general-majora JNA Borislava Đukića bila uspešna, njegov zahtev da posle više od devet (9) godina bude pušten iz istražnog zatvora da se brani sa slobode ponovo je bio neuspešan. Slobodna Dalmacija samo konstatuje da je od 13 sudija Ustavnog suda, koji su do sada bili jednoglasni, ovog puta njih četvoro smatralo da su žaliocu povređena ustavna prava.
U svojoj ustavnoj tužbi general Đukić je naveo da iz do sada izvedenih dokaza ne proizilazi da je on počinio delo koje mu se stavlja na teret, da se u istražnom zatvoru nalazi od 2016, a ako se računa i ekstradicioni pritvor onda je to skoro 10 godina, budući da je uhapšen 2015. godine. Takođe navodi da i pored nekretnina koje ima u Crnoj Gori i Srbiji, ne postoji opasnost od bekstva jer u Hrvatskoj ima rođake od kojih bi mogao da bude i sa slobode, ili uz neke mere bezbednost, dolazi na suđenje.
Autor teksta podseća da je general-major Borislav Đukić marta prošle godine po treći put nepravosnažno osuđen na 10 godina zatvora, zbog toga što je navodno „kao stvrni zapovjednik 221. motorizirane brigade korpusa JNA organzirao rušenje brane Peruća s ciljem potpunog potapanja i uništenja gradova nizvodno od Preuće“. Novinar navodi da je u to vreme istekao i maksimalni istražni pritvor u tom postupku, pa ga je sud pustio da se nadalje brani sa slobode. Međutim, u tom trenutku je aktiviran istražni zatvor u drugom, novom postupku, u kome ga terete za ratni zločin nad civilnim stanovništvom, od avgusta 1991. do 4. avgusta 1995. na širem području Šibenika, Skradina, Vodica, Knina i Drniša i da je izdavao naredbe da se granatiraju civilna naselja. Terete ga i da su vojnici pod njegovim zapovedništvom silovali, ubijali, mučili civile, i da su palili, pljačkali i uništavali privatnu, javnu i privrednu imovinu.
Sve više sudija misli da generala Đukića treba pustiti na slobodu – piše Slobodna Dalmacija, 26. 5. 2025. Foto: Slobodna Dalmacija, scan
Od osmorice optuženih u ovom predmetu, koji je fotmiran 2016. godine a optužnica podignuta 2019. godine, general Đukić je jedini dostupan hrvatskim vlastima.
Četvoro sudija Ustavnog suda izdvojilo je svoje mišljenje smatrajući da je većina sudija netačno utvrdila da se general Đukić nalazi u istražnom zatvoru od 2022. godine, već od 2016. godine a i pre toga ako se računa i eksrdadicioni pritvor. Takođe, smatraju da se podizanje više optužnica za ista ili slična krivična dela počinjena pre više od 30 godina predstavlja izigravanje zakonske odredbe o maksimalnom trajanju pritvora, kako to određuje član 25. ZKP, koji nalaže provođenje jedinstvenog postupka. Navode i da je general Đukić bio nedustupan pravosudnim organizma Hrvatske više od 20 godina, pa je bilo dovoljno vremena da se „utvrdi šta se stavlja kome na teret da je počinio u ratnom razdoblju, da se prikupe raspoloživi dokazi, te da se povede jedinstveni postupak kada pretpostavljeni počinitelj postane dostupan“, navodi četvoro sudija koji su izvdvojili mišljenje.
U zaključku navode, da general Đukić ima pravo na suđenje u razumnom roku, a prvi postupak za miniranje Peruće traje od 2016. godine a nije pravosnažno okončan, kao što i drugi postupak do sada nije okončan ni prvostepenom presudom a traje od 2019. godine, zbog čega smatraju da mu je prekršeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Sudije koje su izdvojile mišljenje navode i da je suđenje za ratne zločine posebno osetljivo, da je i zbog okrivljenika i zbog oštećenih i zbog generalne prevencije neophodno da to suđenje bude brzo i efikasno, a da i ugled pravosuđa traži da se postupak u razumnom roku dovede do pravosnažnosti presude. „Jedino pravomoćna presuda o krivnji može predstavljati valjan prijekor za učinjeno djelo, odnosno satisfakciju žtvama kaznenog djela.“ Razmatrajući okolnosti obe optužnice, sudije koje su izvojile mišljenje navode i da: „S obzirom da mu se sudi već devet godina, u dva zasebna kaznena postupka, smatramo da zbog toga činjenica postojanja potvrđene optužnice više uopće nije relevantna za procjenu osnovane sumnje na počinjenje djela“.
Četvoro sudija prigovara i razlozima koje osnovni sudovi navode kao razloge za odbijanje pušnja okrivljenog da se brani sa slobode, kao u pogledu navodnog razloga ’opasnosti od bekstva‘. Smatraju da general Đukić neće pobeći u Crnu Goru, iako tamo ima nekretninu, jer ga je Crna Gora i izručila Hrvatskoj, a neće pobeći ni u Srbiju u kojoj takođe ima nekretninu, jer ga tamo čeka krivičnii postupak u kome mu je takođe određen pritvor. Ističu da ima 74 godine, da je teško bolestan i da u Hrvatskoj može živeti i lečiti se kod brata koji živi u Hrvatskoj.
Drugi osnov za pritvor koji navode sudovi je da se radi o teškim krivičnim delima, a da su okolnosti izvršenja dela posebno teške. Sudije smatraju da se kada se postupak vodi toliko dugo, posebno teške okolnosti izvršenja dela ne mogu tumaćiti samo na osnovu optužnice, budući da je za proteklo vreme sigurno izvedeno mnogo dokaza koji “posebno teške okolnosti” potvrđuju ili opovrgavaju. Ne može se navod o osobito „teškim okolnostima“ tokom celog postupka temeljiti samo na optužnici, a posebno kada pritvor traje duže od najviše dopuštene dužine pritvora – suđenje generalu Đukiću a sa njime i pritvor već je premašio zakonski maksimum trajanja pritvora. Na kraju, oni ističu da pritvor sam po sebi ne može biti kazna, već samo sredstvo obezbeđivanja prisustva okrivljenog u postupku. To obrazlažu time da ako kazna od 10 godina za Peruču bude potvrđena, onda iz već odležanog pritvora sledi da je ne samo odslužio kaznu, već najverovatnje i više, budući da je uobičajeno da se pušta na slobodu posle odslužene 2/3 kazne; a da i kazna za drugo delo bude isto toliko godina, onda će se one izricati u sticaju, pa će opet biti da je genral Đukić već odslužio u pritvoru više od eventualno presuđenih kazni. Jer, to bi moglo dovesti i do toga da Hrvatska plati odštetu zbog neosnovanog pritvora, a i da dosadašnji pritvor ne bi uticao na visinu izrečene kazne, odnosno visinu objedinjene kazne, smatra četvoro sudija koji su izdvojili mišljenje povodom tužbe Ustavnom sudu Hrvatske general-majora Borsilava Đukića, piše Slobodna Dalmacija.
Veritas.info
Povezani tekstovi
