e-Veritas, 29.06.2025, Ratni zločini u zapećku

Interes za tranzicionu pravdu već godinama nije u fokusu u Srbiji, iako će se na prvu moći reći da nije tako jer je prošle godine Javno tužilaštvo za ratne zločine (Tužilaštvo) podiglo osam optužnica protiv 10 lica, a čak sedam je rezultat sopstvene istrage, dok je jedna preuzeta od Tužilaštva BiH.

Problem je što je svih sedam optužnica podignuto protiv lica albanske nacionalnosti za zločine počinjene nad Srbima na Kosovu, što ukazuje da preovladava pristup vođenja suđenja u odsustvu, što opet dovodi u pitanje efikasnost procesuiranja, ali je u skladu sa davno najavljenim preokretom u radu Tužilaštva da će se fokusirati na procesuiranje zločina protiv Srba, a koje je najavila sad već bivša tužiteljka Snežana Stanojković.

Kao jedan od problema Fond za humanitarno pravo (FHP) u svom Izveštaju o suđenjima za ratne zločine u 2024. godini navodi i činjenicu da Tužilaštvo nema tužioca poslednje dve godine. Istraživačica FHP, Jovana Kolarić je tokom predstavljanja izveštaja navela da trenutna situacija onemogućava bilo kakvo strateško usmeravanja rada Tužilaštva. Trenutno je situacija takva da je mandat istekao i voditelju dužnosti funkcije Tužioca, a kao kandidatkinja se opet spominje i bivša tužiteljka protiv čega su se nevladine organizacije, ukljujući i FHP, usprotivile jer smatraju da je “prethodni mandat Snežana Stanojković bio obeležen ozbiljnim manjkavostima i urušavanjem kredibiliteta Tužilaštva za ratne zločine”.

Prošle godine se sudilo za 23 predmeta, pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Izveštaj navodi da je bilo zakazano 145 ročišta, a održano je 94.

Zbog nepojavljivanja okrivljenih nije održano 15 ročišta, dok zbog nepristupanja svedoka nije održano 11 ročišta. Pravnica FHP, Mirjana Pešić primećuje da je najdemonstrativniji primer suđenje za zločine u Srebrenici gde je od 12 zakazanih dana za suđenje održano svega dva. “Od 10 neodržanih, u čak šest slučajeva sudu nije pristupio jedan ili više okrviljenih. U čak četiri od šest nije pristupio Aleksa Golijanin, za kog je naknadno uvrđeno da je procesno sposoban. To ukazuje da se radi o planskom izbegavanju pristupanja ročištu kako bi se postupak neopravdano odugovlačio”, zaključila je Pešić.

FHP navodi da su među razlozima za neodržavanje zakazanih ročišta i nepojavljivanje branilaca okrivljenih ili sudskog veštaka, zahtevi za izuzeće sudskog veća ili zahtevi novog branioca za upoznavanje predmeta i sl. Pešić je navela da ročištima sve manje pristupaju i svedoci, kako zbog poznih godina, lošeg zdravstvenog stanja, ali i psihičkog umora, jer, navodi ona, od zločina je prošlo 20, 30 godina, “a u tom periodu su davali više izjava različitim nadležnim organima pa se njihov umor donekle može i razumeti”.

Ona je navela da je i postupanje Tužilaštva doprinelo odugovlačenju postupaka jer su predlagali svedoke za koje se naknadno utvrdilo da su preminuli, pa su pozivali lica sa istim imenom i prezimenom, što je tražilo dalje preciziranje. Pored toga, Tužilaštvo nije uspevalo da obezbedi prisustvo ključnog svedoka… Takođe je navela da, kad je reč o predmetima preuzetima iz BiH, da se događalo da Tužilaštvo poziva lica koja nemaju neposredna saznanja o događajima.

Izveštaj FHP beleži kao problem i neopravdano niske kazne. U dva slučaja (Višegrad i Prizren) i ispod zakonskog minimuma. U predmetu “Višegrad” sud je kao olakšavajuće okolnosti prilikom odmeravanje kazne na strani optuženog cenio njegovu neosuđivanost, porodične prilike, kao i činjenicu da je imao 24 godine u vreme izvršenja dela. Inače, Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je osudio Slađana Tasića na kaznu zatvora od četiri godine, jer je kao pripadnik policije Republike Srpske u Višegradu oteo dva civila bošnjačke nacionalnosti, kojima se nakon toga gubi trag. Pešić napominje da se osuđeni vezuje za nestanak lica čija sudbina je i danas nepoznata, te smatra da ovakvog kaznom nije ispunjena svrha kažnjavanja, kao i da se ne potvrđuje patnja koju su žrtve pretrpele.

Drugi slučaj je “Prizren” u kom je sklopljen sporazum o priznanju krivice sa Hasanom Dakajem, pripadnikom Oslobodilačke vojske Kosova. Dakaj je osuđen za ratne zločine, lišavanje slobode nealbanskih lica, premlaćivanje, mučenje i ubistvo, a kažnjen je na godinu dana, što je ispod zakonskog minimuma za ratne zločine protiv civilnog stanovništva.

Ovi predmeti su uvod u još jedan problem koji se vidi u radu suda, naglašava Pešić, a to je nerazumna primena olakšavajućih okolnosti prilikom odmeravanja kazne. Ističe da sud često uvažava protek vremena od izvršenja krivinčog dela kao olakšavajuću okolnost. “To je pogrešno imajući u vidu da se radi o krivičnm delima koja ne zastarevaju i to je u suprotnosti sa praksom MKSJ ali i sa savremenim standardima”, objasnila je Pešić. Dodala je i da je u tom vremenskom periodu počinioc imao priliku da proživi normalan život, da zasnuje porodicu, odgaja decu, što je svojim žrtvama uskratio.

Izveštaj kao posebno problematičan navodi slučaj iz predmeta “Bratunac II” za koji u FHP smatraju da je izrečena kazna, od 10 godina zatvora, Novaku Stjepanoviću neprimereno niska, naročito imajući u vidu da se radi o ubistvu osam civila, među kojima su bile dve žene, te da se radi o seksualnom nasilju počinjenom kada je oštećena imala samo 19 godina.

Problem koji navode jest da je prilikom odmeravanja kazne, sud kao olakšavajuće okolnosti imao u vidu protek vremena od izvršenog krivičnog dela, starosnu dob okrivljenog i njegovo zdravstveno stanje, kao i da navedene okolnosti gube težinu u odnosu na broj ubijenih civila, među kojima je bilo žena, kao i to da je optuženi dodatno osuđen i za seksualno nasilje. Prilikom obrazlaganja odluke o kazni predsednik veća je u pogledu silovanja, naveo da je oštećena uspela da zasnuje svoju porodicu, “te da je nije sprečilo da nešto učini od svog života”.

“Ovaj komentar bi možda mogao biti značajan da je sud odlučivao o imovinsko – pravnom zahtevu i cenio visinu materijalne štete. Sud to nije učinio i ovakav komentar je krajnje problematičan zbog toga što relativizuje zločine seksualnog nasilja i donekle je ukazao da zločin nije bio dovoljno ozbiljan i na taj način dodatno viktimizovao oštećenu”, zaključila je Pešić.

Inače, Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u toku 2024. godine ni u jednom postupku nije odlučilo o imovinsko – pravnom zahtevu oštećenih.

Jovana Kolarić je istakla da su u 2024. godini bile nepovoljne političke i društvene okolnosti za tranzicionu pravdu, “budući da se u 2024. godini nastavila atmosfera revizionističke politike sećanja, sa akcentom na genocid u Srebrenici, i NATO bombardovanje”.

“Zbog donošenja UN Rezolucije o Srebrenici vladini mediji, tabloidi i predstavnici vlasti vodili su žestoku kampanju protiv proglašenja 11. jula međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici sa glavnom porukom da se Rezolucijom čitav srpski narod proglašava genocidnim, a RS genocidnom tvorevinom”, navela je Kolarić, naglasivši da su predstavnike civilnog sektora, koji su pozvali Srbiju da glasa za Rezoluciju i prizna genocid, političati i provladini mediji prozivali za izdaju.

Navela je da se u prošloj godini nastavilo pojavljivanje u javnosti generala Vojske Jugoslavije i Vojske Republike Srpske i to onih koji su osuđeni za ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, a koji su prisutni u javnosti kao tzv. analitičari i eksperti za ratno pravo. Kao najangažovanijeg navela je generala Vladimira Lazarevića, koji je osuđen za zločine na Kosovu i za kog primećuje da učestvuje u gotovo svakoj državnoj manifestaciji koja se tiče bilo kakvog obeležavanja događaja iz ratova 90-ih: od dodele spomenica do komemoracije žrtava.

Regionalna saradnja u 2024. godini gotovo da ne postoji. Izveštaj navodi da se za razliku od prethodnih godina, kada su optužnice ustupljene iz BiH činile 59 odsto svih potvrđenih optužnica, u 2024. godini JTRZ je preuzelo samo jednu optužnicu iz BiH, a ostalih sedam je podiglo nakon istrage o ratnim zločinima počinjenim prema Srbima na Kosovu, dok saradnja sa Državnim odvjetništvom Republike Hrvatske ne postoji ni u komunikaciji oko razmene statusa oko pojedinih predmeta.

Izvor: Portal Novosti