1904 – Рођен српски писац и ликовни критичар јеврејског поријекла Ото Бихали Мерин (Земун, Аустроугарска, 3.1.1904 – Београд, 22.12. 1993), који је с братом Павлом 1928. основао издавачку кућу “Нолит” и уређивао књижевно-политички часопис “Нова литература”.
У Београд је дошао 1928. године, где је био пилот ратног ваздухопловства Краљевине Југославије. Овај период остаје забележен када је са братом Павлом Бихалијем основао часопис „Нова литература“ и издавачку кућу Нолит. Због здравствених проблема враћа се у Немачку, где је уређивао часопис “Линкскурве”. Због буђења немачког нацизма бежи у Париз у коме је основао 1933. Институт за борбу против фашизма. Отишао је 1936. у Шпанију, где се на страни републиканаца борио против фашистичких снага Франсиска Франка. Почетком Другог светског рата, вратио се у Краљевину Југославију 1941. године, у Београд, а затим се са породицом склања у Горњи Милановац у коме су, осим његовог брата Павла, Бихалијеви преживели рат скривајући се у српској породици Василија Васиљевића.
Ликовним и књижевним студијама, којима се бавио после рата, знатно је допринио тумачењу и схватању савременог стваралаштва. Дeла: роман “Довиђења у октобру”, есеји и умјетничка критика “Освајање неба”, “Мисли и боје”, “Сусрети са мојим временом”, “Југословенска скулптура XX вијека”, “Градитељи модерне мисли”, “Наивна слика света”, “Продори модерне уметности”, “Крај уметности у доба науке?”, “Маске света”, “Ре-визија умтности”, “Modern German Art”, “Гоја и ми”, “Капричоси”, “Ужаси рата”, “Анри Русо, живот и дело” (са супругом Лизом), монографије “Крсто Хегедушић”, “Габријел Ступица”, “Богосав Живковић”, “Вангел Наумовски”, дело о Шпанском грађанском рату “Шпанија између смрти и рађања”.
1920 – Рођен Милан Срдоч (Ријека, Италијанска управа за Кварнер, 3.1.1920 – Београд, 7.1.1988), српски позориши и филмски глумац, један од познатијих комичара у југословенској послератној кинематографији.
Рођен је 3. јануара 1920. године у Ријеци као син бродоковача, а одрастао на периферији Београда где је изучио металостругарски занат у бродоградилишту на Чукарици. Аматерски се бавио глумом, а као дете је већ играо у Нушићевој „Госпођи министарки“. После трамвајске несреће, неко време игра у Луткарском позоришту у Београду; од 1948. у зајечарском позоришту, а педесетих у Београдском драмском позоришту где игра мање улоге. Потом игра у Народном позоришту, да би потом прешао на статус слободног уметника и посветио се филму и телевизији. Наступио је у око четрдесет филмова. Још за његовог живота тада ново насеље у граду Ријеци је добило име по њему – Срдочи, јер се развијало на подручју његовога рођења.
1931 – Рођен Тоде Чолак (Книн, Краљевина Југославија, 3.1.1931 – Београд, 28.1.1990), књижевник, критичар и преводилац, професор Филозофског факултета у Београду
1942 – У Норвешкој, током Другог светског рата нацистичка Немачка основала 23 концентрациона логора кроз које је прошло и више од 4.680 Срба. Најозлоглашенији су били Бејсфорт, Ботн, Ерландет, Фалстад, Корган, Осен, у које су људе највише упућивали из логора на Сајмишту у Независној Држави Хрватској, данашњем Новом Београду. До априла 1943. депортовано их је 4.680, од којих је више од 3.000 убијено. Логораше су помагали норвешки антифашисти, остављајући храну и цигарете скривене крај пута којим су одлазили на присилни рад и организујући бекство у неутралну Шведску малобројнима који су успели да побегну из логора. Преживелих 1.300 интернираца основало је после рата Српско-норвешко друштво пријатељства.
Тербовен, врховни командант цивилног одбора Норвешке и Мејснер, заповедник полиције СС-а у окупираном Београду, постигли су договор о 12.000 Срба које треба послати на принудни рад у Норвешку у операција „Викинг“ (Arbeitseinsatz ’Wiking’), док су немачки нацисти у марту 1943. већ имали 40.000 Срба затворених за депортацију на принудни рад.
1942 – Хрватске усташе у Другом светском рату на планини Папук у западној Славонији попалиле и опљачкале српска села Горње Врховце, Кантаровце, Крушево, Шушњаре, Цицваре, Грђавицу, Бјелајце, а бројне српске цивиле живе бацале у ватру.
1942 – Немачки командант за Србију у Другом светском рату објавио наредбу којом је, под претњом смрћу, забрањено скривање Јевреја и чување јеврејских ствари, новца и вредносних папира. Многи Срби су, ипак, ризиковали живот и стотине Јевреја је спасено а Српска црква, па и администрација су издавали лажна документа с циљем да ти људи буду спасени. Израел је, према подацима енглеске Википедије, до 1.1.2015. прогласио Праведницима међу народима 135 Срба из Србије који су спасавали Јевреје у току 2. светског рата.
2000 – На парламентарним изборима у Хрватској убједљиво победила коалиција левог центра (Социјалдемократска партија и Хрватска социјално-либерална странка), чиме је окончана деветогодишња владавина Хрватске демократске заједнице.
2007 – Умро Славуј Хаџић (Вуковар, Краљевина Југославија 22. 11. 1934 – Нови Сад, 3. 1. 2007), филмски и ТВ редитељ.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
