Iako se postupak protiv Branka Tunića vodio i zbog ubistva vojnika JNA Marka Utržana, on za ovo delo nije osuđen Marko Utržan
Branko Tunić (59), nekadašnji pripadnik hrvatskog Zbora narodne garde (ZNG), i juče je u ponovljenom postupku pred sudskim većem Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osuđen na osam godina zatvora pošto je oglašen krivim što je tokom septembra 1991. godine zlostavljao i mučio 16 zarobljenih vojnika JNA. Iako je postupak protiv Tunića vođen i zbog ubistva vojnika Marka Utržana (19), sud ga, kao i u prvom postupku, nije osudio za ovo krivično delo s obzirom na to da je zbog istih optužbi protiv njega vođen i pravnosnažno okončan postupak u Hrvatskoj. Odlukom Županijskog suda u Zagrebu on je oslobođen krivice za ubistvo jer ga je, kako je ocenjeno, ubio u samoodbrani.
Obrazlažući izrečenu presudu, predsednica sudskog veća Snežana Garotić, kazala je da je Tunić, kome je zbog nedostupnosti srpskim pravosudnim organima suđeno u odsustvu, oglašen krivim za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika. Navela je i da okrivljeni nije osuđen za krivično delo ubistva s obzirom na pravnosnažnu odluku hrvatskog suda i da mu se „ne može suditi dva puta za isto krivično delo”. Takođe je navela i da sudsko veće uvažava presudu hrvatskog pravosuđa.
Komentarišući izrečenu presudu, advokat Dušan Bratić, punomoćnik porodice pokojnog Utržana, kazao je za „Politiku” da je presuda rezultat konformističkog proračuna predsednika veća.
– Osuđujuća presuda u delu optužbe za ubistvo ratnog zarobljenika, devetnaestogodišnjeg vojnika tadašnje države SFRJ Marka Utržana suštinski bi predstavljala presudu presudi suda Republike Hrvatske kojom je ubica, razvodnik Prve gardijske brigade Hrvatske, oslobođen 1996. godine. Za to se u uslovima političke prevlasti Hrvatske nad Srbijom u međunarodnim odnosima u Evropi i političke penetracije u izbore u Srbiji treba odvažiti. Zato predsednik veća odluku o tome ostavlja, ili da kažem narodskim rečnikom „gura” drugostepenom sudu koji će odlučivati o žalbi Republike Srbije protiv te presude – kazao je Bratić za „Politiku”.
S obzirom na to da je ovo druga prvostepena presuda i da će biti podneta žalba na nju, konačnu odluku u ovom postupku doneće Apelacioni sud.
Prema optužnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije, Tunić se tereti da je od 14. septembra do 1. oktobra 1991. godine u Zagrebu, kao pripadnik snaga ZNG, zajedno sa više NN pripadnika iste jedinice, počinio krivično delo ratni zločin nad vojnicima na redovnom odsluženju vojnog roka u JNA, koji su prethodno položili oružje i predali se.
Okrivljeni je, prema optužnici, u više navrata u prostorijama u kojima su zarobljenici boravili, obedovali i u podrumskim prostorijama, oštećene M. U., Ž. L., T. N., R. D., D. D., Ž. J., B. B., M. P., S. A., D. S., P. S., G. M., G. S. i G. G. tukao kundakom oružja, rukama i nogama po glavi i telu, te gumenom palicom po leđima i tabanima. Vezivao ih je lisicama i, navodi se u optužnici, primoravao da legnu na tlo, a zatim ih gazio čizmama i skakao po njima, pretio im nožem da će im izvaditi oči i da će ih zaklati, repetirao oružje na njih, stavljao im cev oružja u usta i na slepoočnicu preteći im ubistvom, gasio im cigarete po telu i mokrio po njima.
– Sve to je za posledicu imalo povrede telesnog integriteta, teške fizičke i psihičke traume, patnje i ponižavanje oštećenih – navelo je tužilaštvo.
Potom je 30. septembra 1991. godine, prilikom batinjanja vojnika Marka Utržana, Tunić iz pištolja ispalio hitac njemu u glavu, nanevši mu prostrelnu ranu glave, kojoj je mladić podlegao na licu mesta.
M. Derikonjić
Povezani tekstovi
