Politika, 15.3.2014., Šabas: Da je živeo duže, Tuđman bi bio optužen za genocid

Da je živeo duže, hrvatski predsednik Franjo Tuđman bi se možda našao pred međunarodnim sudom, optužen za genocid, konstatovao je juče, na kraju prve runde javne rasprave pred Međunarodnim sudom pravde, po međusobnim tužbama za genocid između Hrvatske i Srbije, profesor Vilijam Šabas, član pravnog tima Srbije. On je brionski sastanak Tuđmana sa hrvatskim generalima, na kome je isplanirana vojna akcija „Oluja”, uporedio sa konferencijom u Vansiju, na kojoj su, u februaru 1942, visoki nacistički oficiri kovali zaveru za uništenje Jevreja, skrivajući tu nameru eufemizmom „konačno rešenje”.

 

Šabas je, odgovarajući na tvrdnju Hrvatske da je na Brionima planirana legitimna vojna operacija u cilju proterivanja srpskih vojnih snaga, a ne civila, naglasio da „nema dileme da je ’Oluja’ planirana na sastanku kriminalaca”, te da su planirani „zločinački akti”.

On se osvrnuo i na oslobađajuću presudu koju je komandantu „Oluje” Ante Gotovini izreklo Žalbeno veće Haškog tribunala. Kako je istakao, takva odluka je doneta iako nisu bili osporeni nalazi iz prvostepene presude o raširenim zločinima nad Srbima, kojom je Gotovina bio osuđen na 27 godina zatvora. Šabas je podsetio i na reči jednog od dvojice sudija koji su se usprotivili takvoj odluci, a koji je ocenio da ta presuda nema nikakve veze sa pravdom.

Dokazujući kontratužbu da je Hrvatska počinila genocid nad srpskim stanovništvom Krajine, zastupnik Srbije Vejn Džordaš je, kako prenosi Beta, rekao da je predsednik Tuđman, vođa Hrvatske i vladajuće Hrvatske demokratske zajednice i vrhovni komandant oružanih snaga, video genocid kao „rešenje za dugotrajni problem Srba iz Republike Srpske Krajine”. Pozivajući se na Tuđmanovu knjigu „Bespuća povijesne zbiljnosti”, on je ocenio da je Tuđman video genocid kao „pragmatično rešenje međunacionalnih sukoba”.

U ostvarenju genocidnog plana, srpsko stanovništvo je, kako je rekao Džordaš, tokom „Oluje” podvrgnuto „raširenom i sistematskom ubijanju, fizičkim i mentalnim povredama i životnim uslovima smišljenim da dovedu do fizičkog uništenja”.

„Sve srpsko bilo je spaljeno ili uništeno na vrhuncu nasilja koje je bilo bez motiva, ali razarajuće. To nasilje je, na strašan način, reklo sve o nameri u srcu ’Oluje’”, podvukao je Džordaš, citirajući izveštaje međunarodnih organizacija.

U završnom delu obrazlaganja srpske protivtužbe, Saša Obradović, glavni pravni zastupnik Beograda, ponovio je da Srbija nije želela ovaj proces, već da je na njemu insistirala Hrvatska. „Samo zato smo odlučili da na tužbu uzvratimo kontratužbom… Mi kažemo: nije bio naš izbor da se nađemo pred sudom, ali ako druga strana insistira, i mi imamo nešto da kažemo u ovom sporu”, rekao je Obradović, dodajući da je protivtužba Srbije mnogo jača od tužbe Hrvatske.

„Obim nasilja u operaciji ’Oluja’, broj žrtava u ograničenom vremenu i posledice po život napadnute grupe ne mogu se uporediti ni sa jednim od masovnih zločina opisanih u tužbi Hrvatske, koja pokriva period od pet godina”, podvukao je Obradović.

Glavna rasprava biće nastavljena u haškoj Palati mira 18. marta, kada će Hrvatska odgovarati na protivtužbu Srbije. Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta do 1. aprila. Protekle sedmice, pored Obradovića, Džordaša i Šabasa, u Hagu su u ime Srbije govorili i profesori Andreas Cimerman i Kristijan Tams iz Nemačke i srpski advokat Novak Lukić te Dušan Ignjatović, bivši šef vladine Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom.