Подручје некадашње Републике Српске Крајине је пусто, а 100.000 радно способних људи из Србије не иде у Хрватску јер се налазе на разним измишљеним потерницама, каже Саво Штрбац
Најновији подаци показују да је број људи који се исељавају из Хрватске у Србију знатно већи од броја повратника, што је тренд годинама уназад, указује за „Политику” председник Документационо-информационог центра „Веритас” Саво Штрбац.
„На једног повратника понекад имамо петоро Срба који се из Хрватске селе у Србију. Хрвати тврде да се 130.000 људи вратило у своје куће. То је истина, али неко је остао три дана, неко три месеца, а неко три године. Двадесет пет година после рата и даље имамо константан тихи егзодус”, истиче Штрбац.
Исељавање становништва, старење и негативан природни прираштај проблеми су о којима се све више прича у хрватској јавности, али тамошњи званичници не помињу колико је на негативну статистику утицао масовни егзодус српског народа.
Наш саговорник оцењује да је лицемерно то што хрватски званичници, говорећи о демографским проблемима, не помињу 400.000 Срба који су напустили своја огњишта.
„Очигледно је да за њих Срби не представљају демографски губитак, иако 100.000 радно способних људи не иде у Хрватску јер се налазе на разним измишљеним потерницама. Подручје некадашње Републике Српске Крајине је пусто. Нема никога на Банији, Кордуну, у Лици, Северној Далмацији. Чекамо податке наредног пописа, али број Срба у Хрватској 2021. године неће бити већи од три одсто. Тако ће бити остварена планирана пројекција и жеља Фрањe Туђмана”, истиче Штрбац.
Колико су демографски подаци у суседној земљи алармантни показује и чињеница да су се, према подацима Државног завода за статистику Републике Хрватске, из ове земље само у току 2017. године иселиле 47.372 особе. Црвена лампица упалила се у последњих пет година, од када је земља ушла у ЕУ. Стручњаци годинама апелују да ће, уколико се настави овај тренд, број становника спасти на три милиона. Демограф Стјепан Штерц више пута је истицао да ће наши суседи ускоро бити приморани да „увозе” становништво.
Економиста Мирослав Здравковић, уредник портала „Макроекономија”, каже да се из Хрватске, током последњих десет година, иселило 215.269 људи. Овај број је, како наводи, вероватно и већи јер многи исељеници не одјављују одмах пребивалиште у земљи порекла. „Четири одсто радно способног становништва ЕУ не живи у земљи порекла, подаци су последњег извештаја Еуростата о кретању становништва. Реч је о људима који имају од 20 до 65 година. Најмобилнији су Румуни јер 19 одсто њих ради у некој другој држави. Када је у питању Хрватска, 14 одсто радно способних држављана живи у некој другој чланици ЕУ”, указује Здравковић.
Саво Штрбац подсећа да је по званичним државним подацима, 1991. године у Хрватској живело 582.000 Срба који су чинили 12,2 одсто становништва. Тада је пописано је и 126.000 Југословена, а највећи број њих био је српске националности, од 60 до 80 одсто. То значи да је у Хрватској живело око 700.000 грађана српске националности. А на последњем попису 2011. године у Хрватској је регистровано 186.000 Срба, док је њихов удео у укупној популацији био је 4,36 одсто.
Од 948 насеља у којима је српски живаљ чинио већину 1991. године, више од 170 је потпуно испражњено или у њима живи мање од десет становника. Највећа исељавања забележена су у великим градовима и местима у близини некадашњег фронта. Штрбац закључује да да нико не бежи од доброг и да је, нажалост, у Хрватској и даље највећи грех бити Србин и православац.
„Старци који су се вратили у села прерано умиру јер не могу да опстану без подршке. У 80 села и даље нема струје. Деца се прекршавају јер не могу да издрже притисак вршњака. Пре неколико година један наш свештеник жалио ми се да му је једини посао издавање потврда да је дете крштено, што је неопходно за преобраћање у католичансто”, наводи Штрбац.
Јелена Попадић
Povezani tekstovi
