Извођач традиционалне музике и педагог Светлана Спајић овогодишњи је добитник награде „Хероји наслеђа”, објављено је данас у оквиру другог дана Европске недеље могућности која се одржава у Европској кући у Београду.
Добитника су објавили амбасадор ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, конзерватор и председница Европа Ностре Србије Славица Вујовић и генерална секретарка Европа Ностра Србија Весна Маријановић.
Жиофре је истакао да је овогодишња награда изгласана и гласовима публике, а не само струке и да је задатак одабира победника био јако захтеван.
Награда “Хероји наслеђа” је годишња награда за лични допринос у области наслеђа коју су 2022. године установили Европа Ностра Србија и Делегација Европске уније, поводом манифестације Дани европске баштине.
Додељује се појединцима за изузетна достигнућа и дугорочну посвећеност у истраживању, документовању, конзервацији, дигитализацији, интерпретацији, очувању, управљању, промоцији, едукацији, заговарању и развоју политика и јединствених пракси заштите и коришћења наслеђа, преноси Танјуг.
Европа Ностра Србија и Делегација Европске уније у Србији расписале су конкурс у јуну ове године за годишњу награду „Хероји наслеђа” за 2024. годину, на који је пријављено девет кандидата.
У овогодишњем жирију били су дипл. инж. архитектуре, конзерватор и председница Европа Ностре Србије и председница жирија Славица Вујовић, представница Делегације ЕУ у Србији Сена Марић, музеолог и херитолог, шефица Галерије САНУ Kатарина Живановић, музеолог и херитолог, шефица Галерије САНУ Дубравка Прерадовић, добитница награде “Хероји наслеђа” за 2022. годину Станка Чобан, добитница награде “Хероји наслеђа” за 2023. годину Викторија Алаџић и глумица Анита Манчић.
* е-Veritas, 24.09.2024. Искрене честитке Светлани
Светлана Спајић рођена је у Лозници 19. Августа 1971.
Од 1993. посвећена је неговању и очувању српске традиционалне културе, сакупљајући и учећи на терену, од изворних певача најстарије генерације. Њен репертоар српске архаике из свих крајева („од Книнске до Неготинске Крајине“) обухвата и најстарије традиционалне певачке облике, попут песама „на глас“, канталица, песама „на бас“, грокталица , ојкалица …
За свој допринос у очувању традиције и духовног блага Срба из Крајине одликована је 2010. највишим признањем крајишких Срба, Прстеном умјетничког братства манастира Крка.
Албум Жегар Живи („Cloudvalley“, London, 2008) који је снимила са Србима-повратницима у Далмацији уврштен је у петнаест најбољих светских издања у 2008. на „World Music European Charts“ и добио оцену једног од најважнијих етномузиколошких подухвата у последњих петнаест година на територији бивше Југославије.
Светлана је наш велики пријетељ и сарадник. С поносом можемо рећи да је својим дивним извођењем крајишких традиционалних пјесама увеличала и неке од наших промоција.
Нашој драгој Светлани честитамо на добијеној награди и желимо јој много успијеха у даљњем раду.
Екипа Веритас-а
Povezani tekstovi
