Portal Novosti, 18.11.2025, Ezio Gavazzeni: Nadam se da će vikend snajperisti odgovarati za zločine u Sarajevu

To su bili imućni i ugledni ljudi, preduzetnici, advokati, lekari koji su tokom opsade Sarajeva plaćali da bi ubijali nenaoružane civile. Polazili su iz Trsta, a onda bi se vraćali i nastavljali svoj uobičajeni život. Za sada imam dokaze za tri osobe koje su žive i za dvojicu koja su preminula, kaže novinar koji je istražio ko su bili italijanski “vikend snajperisti”

Na pitanje novinara zašto je pucao na civile tokom opsade Sarajeva, ruski pisac Eduard Limonov odgovorio je da on nije pucao na civile, već na naoružane ljude. Na sledeće pitanje novinarke, da li je njegov posao kao pisca bio da puca na naoružane ljude, Limonov je počeo da besni i viče, rekavši da je tada bio rat i da je bio na strani Srba. Dogodilo se to na jednoj konferenciji u Milanu 2018. godine, kada je Limonov posetio ovaj italijanski grad radi promocije knjige “Limonov” francuskog pisca Emmanuela Carrèrea, koji je napisao biografski roman o kontraveznom životu ovog ruskog pisca, pesnika i opozicionara.

Na video snimku koji je britanski BBC objavio 18. aprila 1993. vidi se Limonov kako stoji pored tadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i sa Pala puca na opkoljeni grad. Limonov nije bio jedini stranac ili poznata ličnost koja je radi zabave ubijala civile. Tokom rata 1992. – 1995. na stotine bogatih stranaca dolazilo je Bosnu kako bi pucali iz snajpera na građane Sarajeva, među njima na decu, žene, starce, za koje se najviše plaćalo. Najviše je dolazilo Italijana, jer je put do Sarajeva za te potrebe bio organizovan preko Trsta i Beograda. Slovenački režiser Miran Zupanič u svom filmu “Sarajevo safari”, prikazanom 2023. na Al Jazeeri Balkans, tvrdi da je glavni organizator ove strašne prakse bila upravo vojska Republike Srpske. Kada je saznao za ovaj film, italijanski novinar Ezio Gavazzeni počeo je da se zanima za slučaj i da istražuje ko su bili bogati Italijani koji su pucali na civile iz razonode.

Zbog čega ste počeli da se zanimate za ovaj slučaj, trideset godina posle kraja rata u Bosni?

Zato što je to priča o stvarnom životu, o strahotama života tokom rata. Priča o “vikend snajperistima” nije nova, ali niko se do sada nije bavio detaljnije njom, barem ne u Italiji. Zna se da je najviše Italijana odlazilo da puca sa Pala i za to su puno plaćali, u vrednosti današnjih od 100 do 200 hiljada evra, jer su u to vreme još bile lire. To su imućni ljudi, građani sa ugledom, preduzetnici, advokati, lekari koji su tokom opsade Sarajeva plaćali da bi ubijali nenaoružane civile. Polazili su iz Trsta, što je bilo glavno mesto za polazak iz Evrope, a onda bi se vraćali i nastavljali svoj uobičajeni, naizgled pristojan život. To su ljudi koji su prebogati, ali i opsednuti oružjem – uglavnom je reč o strastvenim lovcima.

S obzirom na to da nemate nikakve veze sa Balkanom, niti ste se ranije kao novinar bavili ratnim događajima na tom prostoru, odakle se pojavila želja da radite na ovom slučaju?

Tokom rata u bivšoj Jugoslaviji čitao sam novinske članke koji su nagađali da su na brdima oko Sarajeva, gde se nalazila srpska vojska, bili prisutni takozvani snajper turisti, a ne samo vojnici. To me je potreslo i ostalo mi je u sećanju. Kasnije je dokumentarni film “Sarajevo safari” Mirana Zupaniča ponovo u meni probudio to interesovanje. Tada sam stupio u kontakt sa njim i počeo da istražujem.

Koje ste dokaze prikupili?

Mnogo njih. Milanski tužilac ih ima sve i sada je angažovan Odred za specijalna delovanja – ROS Carabinieri, koji će raditi na ovom slučaju. U mojoj prijavi nalazi se samo sažetak poznatih činjenica, jedan mali deo. Moji izvori su bosanski i italijanski. Sa Srbima nisam uspeo da o tome razgovaram, jer smatraju da je sve to izmišljotina zapada. Jedna srpska novinarka tražila je od mene novac za informacije, na šta nisam pristao.

Šta su vam vaši izvori rekli?

Bivši agent bosanske obaveštajne službe, koji je tada bio aktivan, ispričao mi je o Italijanima koji su odvođeni na brda da pucaju na civile u gradu. Bosanske službe su odlučile da time ne žele da se bave i taj slučaj je arhiviran. Međutim, ovde u Milanu možemo da iznesemo istinu na videlo, što ja očekujem, kao i početak suđenja sledeće godine. Za sada imam dokaze za tri osobe koje su žive i za dvojicu koja su preminula.

Prema vašoj prijavi, i italijanske službe su znale šta se dešavalo, ali nije bilo reakcija?

Da, moj izvor, bivši bosanski obaveštajac, tvrdi da je italijanska vojno-obaveštajna služba imala te informacije. U Sarajevu je bila prisutna takođe i misija UNPROFOR-a, u kojoj je Italija imala najveći kontingent, i imali smo jedinicu obaveštajaca na terenu. Znamo da postoji dosije o tome i nadam se da ta dokumenta nisu nestala.

Šta očekujete da će se sada desiti?

Nadam se da će uspeti da pronađu barem jednog ili dvojicu tih italijanskih snajperista. A možda i njih deset. Oni danas imaju od 65 do 82 godine i žive na severu Italije. Svakako, mnogo ih je bilo. Više od toga ne mogu da kažem.

 

 

 

 

 

Izvor: Portal Novosti