У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос и прислужене свијеће за 364 Срба који су мучки убијени у акцији хрватске војска “Масленица”, која је почела на данашњи дан прије 33 године на подручју Равних Котара, дијелу тадашње Републике Српске Крајине под заштитом УН.
Предсједница Удружења породица “Суза” Драгана Ђукић изјавила је да је жалосно да ни након 33 године са хрватске стране нема никакве емпатије према жртвама “Масленице”, нити воље да се призна да је то, ипак, био злочин над српским живљем.
- Судбина 11 лица још није ријешена. Те породице још немају мир, оне и даље живе у болу и неизвјесности. То је жалосно. Виђамо се сваке године на парастосима, ти људи желе само да сахране своје најмилије, да ставе тачку на тај дио свог тужног живота. И послије толико година, нема саосјећања ни добре воље. Човјек није “капљица воде да испари”. Свако мора да зна шта се десило – рекла је Ђукићева.
Ђукићева је указала да породице жртава посебно боли што су Срби на том подручју били под заштитом УН, чије снаге су их препустиле убицама.
- Био нам је наметнут Венсов план. Српска страна је испоштовала договор, предала је оружје и они су искористили моменат. Сам карактер акције говори довољно о томе – колико је убијено жена, дјеце, стараца, Заиста не можемо да говоримо о ничему другом него о злочину који је, заиста, био беспотребан и никоме није донио добро – рекла је Ђукићева.
Директор Докуменатционо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац нагласио је да оно што овај злочин, који је учињен по моделу “спржена земља”, чини још тежим јесте чињеница да ни након више од три деценије – нико за њега није одговарао.
- Нажалост, нема воље да се процесуирају починиоци, а све се зна, ништа није тајна! Бар по командној одговорности знају се сви који су водили акцију. То су њихови хероји! Знате, бар ми, бар моја генерација – знали смо све команданте партизанске и ко је водио акцију. Негдје тако и Хрвати величају те своје генерале и обичне војнике. Све се зна, само треба мало добре воље да се процесуирају – рекао је Штрбац.
Штрбац је нагласио и да је разумљиво што су хрватски “хероји” из Равних Котара недодирљиви за хрватско правосуђе, те указао да Србија има законе и правне алате да их процесуира.
- У Србији, међутим, нема баш политичке воље да се то уради до краја – сматра Штрбац.
Борислав Јелача из Грачаца, који је дошао да ода помен жртвама, рекао је да би свако требао да нађе времена и издвоји бар сат годишње да се сјети и “Масленице” и других злочиначких акција на простору РСК деведесетих година прошлог вијека.
- Требало би нас бити много више. Да дођемо у храмове на годишњице, да не заборавимо те животе који су, нажалост, дати узалудно. Нећемо и не смијемо их заборавити – поручио је Јелача.
У акцији “Масленица”, која је почела 22. јануара 1993. године на подручју Равних Котара је, према подацима “Веритаса”, погинуло и нестало 346 Срба, међу којима 55 цивила просјечне старости 60 година.
Убијене су 34 жене просјечне старости 57 година и троје дјеце до 12 година.
Међу жртвама је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вјековна огњишта.
До сада је расвијетљена судбина 335 лица, док се на евиденцији несталих води још 11, од којих шест цивила, међу којима и три жене.
У збјеговима је умрло још 165 лица.
Из равнокотарских села протјерано је више од 10.000 Срба, који су се раселили широм свијета.
Уништени су и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом Светог Георгија из 17. вијека у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, као и Црква Светог Георгија у Смоковићу из 16. вијека и Светог Илије у Кашићу из 19. вијека.
Према попису становништва у Хрватској из 1991. године у Кашићу је живјело 765 житеља, од којих 99 одсто Срба, у Смоковићу 1.029, од којих 96 одсто Срба и у Исламу Грчком 1.139 од којих 87 одсто Срба.
Према попису, обављеном 2021. године, у Кашићу је живјело 69, у Смоковићу 162 и у Исламу Грчком 150 становника без ознаке националне припадности.
Povezani tekstovi
