Zaključak dvodnevne rasprave o zdravstvenom stanju Gorana Hadžića obolelog od moždanog tumora, je da je još rano za procene da li će optuženi u narednom periodu moći da učestvuje u postupku. Po mišljenju neurologa-onkologa koja je danas dala iskaz, sve zavisi od toga kako će Hadžić reagovati na hemoterapiju, što se u ovoj fazi još ne zna
Pretresno veće je danas saslušalo iskaz holandskog neuro-onkologa Tatjane Soute/Seute koja je na zahtev sudija pregledala Gorana Hadžića i podnela izveštaj o njegovom zdravlju. Hadžić boluje od neizlečivog moždanog tumora koji mu je dijagnostikovan u novembru prošle godine. Suđenje je prekinuto u oktobru, nakon što je Hadžić izgubio svest u Pritvorskoj jedinici UN.
Veće je zatražilo mišljenje doktorke Soute i neurologa Patrika Krasa/Patrick Cras kako bi odlučilo o zahtevu odbrane da optuženi bude pušten na privremenu slobodu. Doktor Kras je o svojim zaključcima govorio u sredu 25. februara, na sednici zatvorenoj za javnost. Budući da u svom iskazu nije otkrio ništa što odbrana već nije obelodanila,veće je danas odlučilo da doktorku Soute sasluša na otvorenoj sednici. Hadžić se odrekao prava da prisustvuje i dao je dozvolu da se rasprava održi u njegovom odsustvu.
Odgovarajući na pitanja tužioca Daglasa Stringera/Douglas, doktorka Soute je ukazala da je rano da se iznose bilo kakve procene, budući da se još ne zna kako će Hadžić reagovati na hemoterapiju. Kako je objasnila, Hadžić je u prvoj fazi tretmana bio podvrgnut hemoterapiji u kombinaciji sa radioterapijom koja je izazvala smanjenje broja crvenih i belih krvnih zrnaca što je, ukazala je, ozbiljan negativni efekat terapije. Ti efekti, smatra, utiču na njegovu sposobnost da prati postupak i učestvuje u suđenju. Po oceni doktorke Soute, Hadžić “ne može da podnese opterećenje” koje izaziva aktivno učešće u postupku.
Pozivajući se na iskustvo u lečenju oko 900 pacijenata, holandska lekarka je rekla da neki “ostaju dobro, rade i obavljaju kućne poslove” dok je drugima potrebno i po nekoliko sati odmora tokom dana. Doktorka Soute, međutim, dodaje da će se vremenom smanjiti i Hadžićeva kognitivna sposobnost.
Branilac Kristofer Gosnel/Christopher Gosnell je nastojao da utvrdi da li pacijenti u stanju sličnom Hadžićevom – i pored toga što nemaju vidljivih kognitivnih poteškoća – mogu imati smetnje koje ih onemogućavaju da se bave zahtevnijim intelektualnim zadacima, poput učešća u postupku. Doktorka Soute je, ukazala da se “po njenom iskustvu, većina pacijenata u određenoj meri žali na kognitivnu disfunkciju”.
Nakon što su saslušali eksperte, sudije su se na sednici zatvorenoj za javnost raspitale ko bi lečio Hadžića u Novom Sadu kako bi, na osnovu svih informacija mogli da odluče o hitnom zahtevu odbrane za puštanje na privremenu slobodu. Po zahtevu, Hadžić bi na privremenoj slobodi trebalo da boravi do maja, za kad je zakazana nova procena njegovog zdravlja.
Povezani tekstovi
