Parastos, povodom sutrašnje 20. godišnjice pogroma srpskog naroda, tokom akcije “Oluja”, biće održan u sredu, 5. avgusta, u crkvi Svetog Marka u Beogradu, a Srbija je i danas zemlja sa produženim izbeglištvom, saopštio je Komesarijat za izbeglice.
U akciji hrvatske vojske, koja je započela 4. avgusta 1995. godine, iz Hrvatske u Srbiju, za svega nekoliko dana, proterano je više od 200.000 Srba, a ubijeno je oko 2.500 ljudi.
Posle 20 godina od tragičnog događaja, oko 2.000 ljudi se još vodi kao nestalo.
Komesarijat navodi da je Srbija i danas zemlja sa produženim izbeglištvom.
Od 610.000 izbeglih, koji su od 1991. godine, utočište potražili u Srbiji, 35.295 lica i dalje je u statusu izbeglica, od čega je 25.962 iz Hrvatske.
Kao i prethodnih godina, “Oluja” se obeležava, a da sa Hrvatskom i dalje postoji više nerešenih pitanja veoma važnih po izbegličku populacijum ističe Komesarijat.
Nekoliko desetina hiljada izbeglica nije povratilo svoje stanarsko pravo, Hrvatska nije obnovila više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava i oko 8.000 kuća na područjima zahvaćenim ratom, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima.
Hrvatska nije sprovela Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u organima državne uprave, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama.
Nadležene institucije u Hrvatskoj ne procesuiraju pojedince i grupe koje šire govor mržnje, vode kampanju protiv srpskog jezika i pisma, podstiču nasilje prema Srbima, ili ih fizički napadaju, a Hrvatska nije isplatila zaostale penzije, dinarsku i deviznu štednju, navodi se u saopštenju Komesarijata.
Ističe se da su svi postupci u vezi sa obnovom imovine i stambenim zbrinjavanjem bivših nosilaca oduzetih stanarskih prava u Hrvatskoj u zastoju, iako korisnici imaju validna rešenja o obnovi i stambenom zbrinjavanju. Nekoliko hiljada zahteva za obnovu u drugom stepenu, godinama čeka na odgovor.
“Zabeleženi su i slučajevi oduzimanja ličnih karata izbeglicama na granici sa Hrvatskom. Iz takvih postupaka se jasno vidi da su izbeglice usmerene isključivo na integraciju u Srbiji, jer je proces povratka skoro zaustavljen”, navodi se u tekstu.
U prilog navedenom govori i studija “Manjinski povratak u Republiku Hrvatsku”, izrađena na inicijativu UNHCR-a, u kojoj su autori izneli zaključak da od više od 130.000 registrovanih povratnika srpske nacionalnosti, u Hrvatskoj ostaje da živi samo 38 odsto, u Srbiju se vraća oko 45 odsto, a oko 17 odsto ih je umrlo.
U studiji se navodi i da je jedna trećina povratnika starija od 65 godina. I u izveštaju Stejt departmenta za 2013. navodi se da je u Hrvatskoj i dalje prisutna društvena diskriminacija i nasilje prema manjinama, posebno prema Srbima i Romima, što obeshrabruje povratak.
Komesarijat podseća da o problemima srpske zajednice u Hrvatskoj govori i studija “Nasilje i nesnošljivost prema Srbima u 2014.”, autora Tamare Opačić, a u izdanju SNV. U studiji se taksativno navode slučajevi etnički motivisanog nasilja, nesnošljivosti i govora mržnje usmerenog prema Srbima i njihovim institucijama u Hrvatskoj.
Sve ukazuje da u Hrvatskoj nije došlo do očekivanih fundamentalnih pozitivnih promena, kada je reč o povratku srpskih izbeglica, navodi Komesarijat.
On se još jednom zahavalio međunarodnim organizacijama, bilateralnim donatorima i Delegaciji EU u Srbiji, na svim uloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije i zatvaranje kolektivnih centara.
Pri tom je napomenuo da se ne smeju zaboraviti nerešena pitanja koja otežavaju postizanje trajnih rešenja za izbegličku populaciju.
“Srbija smatra da nastavak aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji ima visok prioritet, ali i ostale aktivnosti koje vode rešavanju izbegličkih problema. U tom smislu očekujemo dalju podršku međunarodne zajednice”, navodi Komesarijat.
Povezani tekstovi
