Hrvatsko društvo ne samo da nije napravilo otklon prema fašizmu i ustaštvu Drugog svetskog rata, već uporno nastavlja putem kojim se kretalo 1941. i 1991. godine
INICIJATIVA upućena predsednici Hrvatske Kolindi Grabar Kitarović da se ustaški pozdrav “Za dom spremni” uvede u službenu upotrebu u tamošnjoj vojsci, još jedan je korak savremene Hrvatske već dobro utabanom stazom ustaštva i tradicije NDH.
Hrvatsko društvo ne samo da nije napravilo otklon prema fašizmu i ustaštvu Drugog svetskog rata, već uporno nastavlja putem kojim se kretalo 1941. i 1991. godine. Ne može se osporiti spremnost da se svaka okolnost iskoristi za dobit njihove države, bez razlike na cenu i vrednost onoga preko čega se gazi.
Često se to u Srbiji objašnjava skorim izborima i pokušajima da se na nacionalizmu, šovinizmu, agresivnoj retorici i podsećanjima na “povijest” Nezavisne Države Hrvatske namaknu glasovi i izborna pobeda, ali nije samo o tome reč.
Bila prihvaćena ili ne, ključ ove i drugih sličnih inicijativa jeste u dekadentnoj, ustašoidnoj i izrazito antisrpskoj politici koja je konstanta u hrvatskom društvu i na javnoj sceni. Ona je sveprisutna i samo na momente ublažena i maskirana drugim razlozima i interesima.
Srbija to ne može da promeni, šta god da čini, ali to ne sme zaboraviti niti imati iluzije da će se to protokom vremena promeniti. Previše smo to činili, uprkos činjenici da nikakve pouke iz prošlosti nismo izvukli. Primera i dokaza za to je bezbroj.
I poslednja inicijativa potvrđuje Dučićevu misao da su “Hrvati najhrabriji narod na svetu, ne zato što se nikoga ne boje, već zato što se ničega ne stide”. Utisak je da se Hrvatska i danas kreće Pavelićevim putem i da nema čak ni volje ili želje da to promeni.
Povezani tekstovi
