Kad smo pomislili da ne može biti ništa bizarnije od procesuiranja Srba u Hrvatskoj za prekršaj protiv javnog reda i mira zbog objava „nepodobnih” sadržaja na društvenim mrežama (o čemu sam u ovoj rubrici 20. avgusta ove godine objavio tekst „Robijanje u Hrvatskoj zbog Baje Malog Knindže”), demantovao nas je jedan još bizarniji događaj, koji su „maštoviti” pripadnici hrvatske policije takođe okvalifikovali kao prekršaj protiv javnog reda i mira – koji je počinilo dete iz Srbije zapušteno u vaspitanju(?!).
Dana 28. avgusta ove godine iz automobila beogradskih tablica u pokretu u gradu Kaštel Lukšiću kod Splita neko od putnika ispružio je ruku s tri raširena prsta kroz prozor automobila. „Savesni” vozač, koji se kretao iza, snimio je taj „strašan” prizor, koji je objavljen na „Dalmatinskom portalu”, nakon čega je splitska policija pokrenula opsežnu akciju i ubrzo pronašla vozilo, u kojem su se nalazile dve odrasle osobe i dvoje dece, koji su privedeni u policijske službene prostorije.
U policijskom saopštenju, objavljenom istog dana na sajtu PU dalmatinsko-splitske, navodi se da je u sprovedenom postupku utvrđeno da je ruku kroz prozor pružilo dete koje je bilo smešteno na stražnjem sedištu u vozilu, a s obzirom na činjenicu da dete (osoba mlađa od 14 godina) nije krivično odgovorno, prema detetu se ne mogu pokrenuti krivični ili prekršajni postupci, već se postupa na osnovu mera za zaštitu prava i dobrobiti deteta, zbog čega su obavljeni potrebni razgovori.
„Međutim, sprovedenim postupkom utvrđeno je da je otac deteta 33-godišnji državljanin Srbije ostvario obeležja prekršaja iz čl. 27 Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira tako da je kao roditelj zanemario nadzor nad detetom koje je usled nedostatka roditeljskog nadzora počinilo prekršaj opisan u članu 5. Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira”, takođe se navodi u pomenutom policijskom saopštenju, uz dodatak da je „strani državljanin prekršajno sankcionisan nakon čega je pušten iz službenih prostorija i napustili su Republiku Hrvatsku”.
Sadržaj ovog saopštenja preneli su skoro svi mediji u državama regiona, uključujući i srpske.
Očekivao sam da će se po povratku u Srbiju oglasiti „sankcionisani” vozač i da ćemo čuti i njegovu verziju događaja. Međutim, u medijima ne naiđoh ni na njegovo ime ni na njegovu verziju priče, pa zaključih da čovek iz nekog razloga ne želi da se javno eksponira.
No, po onome što se nalazi u policijskom saopštenju i po onome zbog čega su optuženi i sankcionisani Srbi pre njega za prekršaj iz člana pet Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira („ko na javnom mestu izvođenjem, reprodukovanjem pesama, kompozicija i tekstova ili nošenjem ili isticanjem simbola, tekstova, slika, crteža remeti javni red i mir kazniće se novčano od 700 do 4.000 evra ili zatvorom do 30 dana”), maloletnikov „greh” – ispružena ruka sa tri raširena prsta (sa otvorenim palcem, kažiprstom i srednjim prstom) kroz prozor automobila u pokretu – može se podvesti samo pod modus izvršenja ovog prekršaja opisanog pod odrednicom „isticanjem simbola”.
Nesporno je da je dete, što se vidi i na snimku koji se nalazi na internetu, ispružilo ruku s tri raširena prsta kroz prozor automobila, ali je sporno da li je tom gestom počinilo navedeni prekršaj.
Definicija prekršaja protiv javnog reda i mira nalazi se u prvom članu pomenutog zakona, koji glasi: „Prekršaji protiv javnog reda i mira su dela kojima se na nedozvoljen način remeti mir, rad ili normalan način života građana, stvara nemir, neraspoloženje, uznemirenost ili ometa kretanje građana na ulicama i drugim javnim mestima ili ometa ostvarivanje njihova prava i dužnosti, vređa moral, ometa vršenje zakonitih mera državnih organa i službenih osoba, narušava javni red i mir građana te dela utvrđena ovim zakonom.”
Prema ovoj definiciji prekršaja protiv javnog reda i mira, isticanje simbola „tri prsta” može se podvesti pod inkriminaciju „kojima se na nedozvoljen način remeti mir, rad ili normalan način života građana, stvara nemir, neraspoloženje, uznemirenost”. To bi značilo da je isticanje ovog simbola nekim pravnim propisom zaista i zabranjeno.
Pripremajući ovaj tekst, još sam jednom pregledao sve dostupne izvore da li je bilo ko relevantan u svetu zabranio upotrebu simbola „tri prsta”. Samo sam naišao na vest, koju su objavili takođe mediji u regionu, da je Skupština Kantona Sarajevo 27. januara 2023. usvojila deklaraciju kojom „najoštrije osuđuje provokativno podizanje tri prsta od novoizabranog ministra bezbednosti u Savetu ministara Nenada Nešića ispred sedišta institucija BiH, što je ponovio i u programu uživo na javnom servisu”. I nigde više. Čak ni hrvatsko Veće za suočavanje s posledicama vladavine nedemokratskih režima, koje je hrvatska vlada osnovala 2017, u svojim „zaključcima i preporukama” iz 2018. godine (koji se, u nedostatku drugih propisa, u praksi i primenjuje u primeni spornih obeležja), ne pominje ovaj simbol u bilo kojem kontekstu.
I u hrvatskom zakonodavstvu važi princip „nullum crimen, nulla poena sine lege” (A ono što nije propisano, nije ni zabranjeno).
Sve da je nekim propisom u Hrvatskoj i zabranjeno isticanje simbola „tri prsta” postavlja se elementarno pitanje – u čemu je u konkretnom slučaju roditelj „zanemario nadzor nad detetom koje je usled nedostatka roditeljskog nadzora počinilo prekršaj” isticanjem tog simbola?
U Srbiji je simbol „tri prsta” u poslednjih tridesetak godina ušao u svakodnevnu upotrebu i postao nacionalni pozdrav. Tim simbolom se slave uspesi i pobede. Koriste ga i vrhunski srpski sportisti, uključujući i one među najboljima na svetskom nivou, kao što su teniser Novak Đoković i košarkaš Nikola Jokić. I ne rade oni to „skrivećke”, već javno, na velikim svetskim takmičenjima, uključujući i poslednje Olimpijske igre u Francuskoj, što su videle stotine miliona ljudi širom sveta. Da li im je neko zabranio i da li ih je barem neko upozorio na zabranu korišćenja simbola „tri prsta”? Koliko znam, nije. Ali su upozoravani i kažnjavani neki drugi sportisti, uključujući i hrvatske, za korišćenje nekih drugih simbola. Evo i primera: Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) u januaru 2013. suspendovala je hrvatskog fudbalskog reprezentativca Josipa Šimunića na 10 zvaničnih utakmica zbog neprimerenog ponašanja na revanšu baraža za prvenstvo sveta protiv Islanda početkom decembra 2012. u Zagrebu zato što je po završetku tog susreta uzeo mikrofon u ruke i na terenu više puta uzvikivao ozloglašeni ustaški pozdrav „za dom spremni”.
Pošto dete ni krivično ni prekršajno ne može da odgovara, u splitskoj policiji su našli način da u potpunosti ili delimično neutrališu „uznemirenost hrvatskih građana” kažnjavanjem „grešnikovog” roditelja zbog prekršaja iz čl. 27 pomenutog zakona, koji glasi: „Roditelj ili staratelj čije dete ili štićenik učini prekršaj utvrđen ovim zakonom ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona, ukoliko je izvršeni prekršaj posledica lošeg odgoja ili zanemarivanja nadzora nad detetom ili štićenikom, kazniće se za prekršaj u iznosu od 700 do 4.000 evra.”
A što ako se dete ugledalo na pomenute srpske sportiste Đokovića i Jokića, koji su na Olimpijskim igrama u Francuskoj, tek nekoliko nedelja pre inkriminisanog događaja u Kaštel Lukšiću, osvojena odličja proslavljali upravo dizanjem tri prsta, što je mnogo verovatnije nego da ga je otac učio da to radi kako bi izazivao neraspoloženje i uznemirenost kod Hrvata?
Da li će roditelji ubuduće svom detetu zabranjivati da gledaju mečeve u kojima za reprezentaciju Srbije nastupaju Đoković i Jokić, kako ne bi loše uticali na vaspitanje njihove dece, kojima su idoli upravo pomenuti sportisti? Da li će Đoković i Jokić zbog korišćenja simbola „tri prsta”, ako ikada posete Hrvatsku, takođe prekršajno odgovarati za isti prekršaj kao i dete iz ove priče?
Voleo bih da se odgovori na ova pitanja potraže i pronađu u pravnoj struci i nauci, kao i u medijskim komentarima kompetentnih novinara, što je dosad izostalo povodom inkriminisanja simbola „tri prsta” u slučaju „Kaštel Lukšić”. Zbog izostanka serioznih reakcija, Hrvatima se ostavljaju mogućnost i sloboda da u odnosu na Srbe i dalje nesmetano „kreiraju” nove oblike navodnih prekršaja protiv javnog reda i mira.
Savo Štrbac
Tekst je objavljen u dnevnom listu „Politika“, 20. septembra 2024. godine internet izdanje
