Avgust 2024, pored slavljenja izgona Krajišnika sa hrvatske strane i pomenima žrtvama sa srpske strane, obeližilo je i procesuiranje beogradskog advokata, poreklom sa dalmatinskog Kosova, Nemanje P. Berića (1977), pred Prekršajnim odeljenjem Opšinskog suda u Šibeniku zbog prekršaja protiv javnog reda i mira počinjenog objavama na društvenoj mreži “Fejsbuk”.
U optužnom predlogu Policijske stanice u Kninu od 10. avgusta 2024, pored osnovnih podataka o okrivljenom, navodi se i podatak da je tog istog dana lišen slobode u 7,20 časova. U činjeničnom opisu dela piše: “Kriminalističkim istraživanjem utvrđeno je da je okrivljenik N.B. počinio prekršaj narušavanja javnog reda i mira, na način da je isti na društvenoj mreži ‘Fejsbuk’ na otvorenom profilu ćiriličnim tekstom ‘Nemanja P. Berić', na kojem ima više od devet hiljada prijatelja, postavio fotografije i jedan video-zapis, kojim veliča ‘četništvo’ i osuđene ratne zločince Momčila Đujića, Dražu Mihailovića i Ratka Mladića, te na taj način vređa i omalovažava građane Republike Hrvatske”.
U nastavku se opisuje 30 fotografija i jedan video-zapis. Na prvom mestu je “fotografija N.B. skupa sa Mirkom Pajčinom tzv. Bajom Malim Knindžom i još dve nepoznate muške osobe, na kojoj je N.B. odjeven u majicu sa likom osuđenog ratnog zločinca četničkog vojvode Momčila Đujića”; pod r. br. 19. “fotografija N.B. koji na glavi nosi kapu sa četničkom kokardom kakvu je za vreme rata nosio osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić…”; pod r.br. 23. “fotografija dva paketa i jedne boce rakije ‘draža’ na kojima se nalazi lik Draže Mihailovića, tzv. Čiča Draža, dok se na istim paketima uočava natpis na ćiriličnom pismu ‘proizvedeno u čast i slavu ravnogorskim junacima’ i pod r.br. 31. “video-zapis na kojem se uočava N.B., koji na glavi nosi šubaru sa četničkom kokardom i koji skupa sa Mirkom Pajčinom tzv. Bajom Malim Knindžom, peva stihove pesme ‘Kad sam bio mali', izvođača Baje Malog Knindže, sledećeg sadržaja: “Kad sam bio mali znao sam svoj pravac, oni bili katolici a ja pravoslavac, i tada su mene terali odavde, pevali su lijepa naša a ja bože pravde …”
Ispod inkriminsanih objava konstatuje se da stavljanjem pomenutih sadržaja na “Fejsbuk” i neuklanjanjem istih sa svog profila okrivljenik “na taj način, motivisan zločinom iz mržnje, vređa, provocira i uznemiruje hrvatsku javnost, hrvatski narod i vređa nacionalne osećaje građana RH, a koji narod još uvek nije zaboravio ratne rane nanete velikosrpskom agresijom na RH u domovinskom ratu, čime je počinio prekršaj iz člana 5. kažnjivo po čl. 5. Zakona o prekršajima”.
U prilogu ovog optužnog predloga nalazi se i “izvješće” policijske stanice u Kninu od 24. jula 2024, kojeg je sačinio policijski službenik Ivan Jurić-Ćivro, iz kojeg je od reči do reči u optužni predlog prenesen sadržaj inkriminisanih objava.
U svojoj odbrani, kako proizilazi iz zapisnika sa “žurnog” ročišta održanog istog dana sa početkom u 19,20 časova pred Prekršajnim odeljenjem Opštinskog suda u Šibeniku, okrivljeni priznaje da je na svoj profil na “Fejsbuku” postavio sve objave navedene u optužnom predlogu, uz sledeći komentar: “Ja imam prijatelje svih nacija i vera. Svojim objavama nikog nisam htio uvrediti… Niko nikada ni na ‘Fejsbuku, niti na drugi način nije skrenuo pažnju da je uvređen bilo kojom mojom objavom… Stavljao sam slike ratnog zločinca Momčila Đujića jer je u ratu, odnosno posle rata, spasio mnoge ljude srpske nacionalnosti koji su se sa njim izvukli u zapadnu Evropu, odnosno Ameriku. Za Dražu Mihailovića moram reći da on nikada nije osuđen za ratne zločine i da baš zato što je studirao sa Šarlom de Golom, da se Šarl de Gol isključivo zbog njega za vreme Jugoslavije odbio sastajati s Titom… Kad me pitate zašto sam kačio slike Ratka Mladića. moram kazati da ja osobno poznajem njegovog sina i da sam slike na kojima se on nalazi kačio na ‘Fejsbuk’ iz revolta što ispada da je jedino general Ratko Mladić kriv za ratne zločine, a u ratu su sudelovale tri strane.”
Okrivljeni je naveo i da njegov profil na “Fejsbuku” nije otvoren, da nema više od 9.000 prijatelja, da je sporne fotografije “kačio” od 2018. do 2021. i to van Hrvatske, na području BiH i Srbije, što znači da je nastupila i zastara prekršajnog gonjenja. Zastupnik optužbe je predložio da se okrivljenom, pored krivične sankcije, izrekne i mera zadržavanja zbog opasnosti od ponavljanja prekršaja. Po završetku ročišta sutkinja je zakazala objavu presude za 12. avgust u 11 časova.
Iz žalbe okrivljenog od 11. avgusta proizilazi da je sud dan ranije doneo rešenje o zadržavanju okrivljenog u trajanju od 15 dana zbog opasnosti od ponavljanja istog ili sličnog prekršaja. Okrivljeni u žalbi navodi da u poslednje četiri godine nije ni kačio slične sadržaje na svom profilu pa da ne postoji bojazan od ponavljanja ovog ili sličnog prekršaja, predloživši da Visoki prekrašajni sud “preinači ožalbeno rešene i izrekne mu blažu meru, odnosno da mu dozvoli da se brani sa slobode”.
Upravo zbog žalbe, koja je u sudu zaprimljena 12. avgusta, nije ni došlo do objave presude, već je predmet prosleđen Visokom prekršajnom sudu u Zagreb, koji u vreme pisanja ovog teksta (18. avgust), još nije bio odlučio po žalbi.
U optužnom predlogu u “napomeni” kninska policija je navela 11 slučajeva u kojima je zbog istog prekršaja isti sud donio pravosnažne presude: jednu u 2022. ( Srboljub Popratnjak, 15 dana zatvora); pet u 2023. (Marko Kolundžić; Petar Vučković; Rajko Lalić i Milena Borjan, svi po 15 dana zatvora, s tim da je Kolundžiću izrečena kazna uslovljena na godinu dana i Davor Olujić, na 1.000 evra) i četiri u ovoj godini (Špiro Rašković i Mirko Ćorić na po 15 dana zatvora, Bojan Đurica i Milovan Veselinović na po 2.000 evra).
Toj listi osuđenih nedostaje Mladen Lošić, kojeg je isti sud i za isti prekršaj 2017. osudio na 16 dana zatvora (tom predmetu sam posvetio tekst na ovim stranicama pod nazivom “Fejzbuk terorizam”, objavljen 14. septembra 2017). Ovom spisku treba dodati i još dva Srbina, koji su u julu ove godine presudom Opštinskog suda u Zadru osuđeni za isti prekršaj na novčane kazne (imena, po njihovoj molbi, ne objavljujem).
“Veritas” je saopštenjima ili javnim nastupima svojih aktivista popratio sva hapšenja iz predhodnih godina i prvo hapšenje u ovoj godini, dok za ostala tri iz ove godine nismo ni znali dok nismo videli podatke navedene u optužnom predlogu u slučaju N.B. Primetili smo da posle hapšenja Š. Raškovića u januaru ostali slučajevi iz ove godine, uključujući i onaj zadarski, nisu dobili nikakvu službenu ni medijsku objavu, a ni osuđeni se nisu javljali ni “Veritasu” ni bilo kom drugom.
U svim predhodnim slučajevima niko od procesuiranih nije se žalio na izrečene sankcije. Naprotiv, svi su se odricali prava na žalbu. Neki su mi tumačili da nisu ni bili svesni da su se odrekli prava na žalbu, a neki da se namerno nisu žalili bojeći se da bi postupci po žalbi trajali vremenski duže od izrečene zatvorske kazne.
Moram priznati da sam se obradovao kada sam čuo, a posebno kad sam i pročitao, Berićevu žalbu protiv rešenja o zadržavanju, iz čega zaključujem da će se, bez obzira na ishod ove žalbe, žaliti i na presudu, koja će očito biti osuđujuća. Verujem da će ga u tome podržati i Advokatska komora Beograda, koja mu je angažovala i branioca u osobi zagrebačkog advokata Ivana Gržića.
S pravom se i javnost i struka pita da li se objave preko društvenih mreža, za što se tereti i Berić i svi pre njega, može pravno podvesti pod prekršaj remećenja javnog reda i mira, imajući u vidu upravo ono što je u svojoj odbrani iznio i sam Berić. Posebno su sa pravnog aspekta interesantni zastarni rokovi za gonjenje za objave preko društvenih mreža (da li je u pitanju trenutni, trajni ili produženi prekršaj), a isto tako i mesna nadležnost za vođenje prekršajnog postupka, imajući u vidu mesto (državu) kačenja pojedinih sadržaja na društvene mreže i mogućnost istovremene gledanosti tog sadržaja širom planete.
Odgovore na sva ta pitanja može dati jedino sudska praksa, što podrazumeva stavove prema konkretnim predmetima sudova svih nivoa u državi Hrvatskoj, uključujući i Evropski sud za ljudska prava. Verujem da je N.B., imajući u vidu njegovo poreklo, zanimanje, političku angažovanost i do sad ispoljenu ličnu hrabrost i upornost kao i zainteresovanost beogradske AK i mnogih kolega, uključujući i moju malenkost, “odabran” da prođe sve pravosudne istance, kako bi ubuduće sprečili samovolju nekih frustriranih lokalnih policajaca i sudija.
Objavljeno u dnevniku „Politika“, štampano izdanje 20. avgusta 2024. godine
